| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 22.05.2013 | Број: Уж-1879/2011 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије др Боса Ненадић, др Марија Драшкић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић, Милан Станић, Братислав Ђокић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Привредног друштв а „Боби пром“ д.о.о. из Ниша, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 22. маја 2013. године, донео је
1. Усваја се уставна жалба Привредног друштва „Боби пром“ д.о.о. и утврђује да је у извршном поступ ку који се водио пред Привредним судом у Нишу у предмету И в. 187/08, повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Налаже се Привредном суду у Нишу да предузме све мере како би се извршни поступак из тачке 1. окончао у најкраћем року.
3. Утврђује се право Привредног друштва „Боби пром“ д.о.о. на накнаду нематеријалне штете у износу од 300 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде и државне управе.
1. Привредно друштво „Боби пром“ д.о.о. из Ниша поднело 26. априла 201 1. године, преко пуномоћника Милана Павловића, адвоката из Ниша, уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року и права на накнаду штете , зајемчених одредб ама члана 32. став 1. и члана 35. ст. 2. и 3. Устава Републике Србије, у извршн ом поступку који се води пред Привредним судом у Нишу у предмету Ив. 187/08.
У уставној жалби је, поред осталог, наведено: да је подносилац уставне жалбе, као извршни поверилац, покренуо 21. јануара 2008. године извршни поступ ак пред Трговинским судом у Нишу; да, и поред подносиочевих ургенција, суд „три године није хтео да предузме ништа“, већ је на све начине пролонгирао поступак извршења до закључења стечајног поступка над извршним дужник ом; да је подносиоцу уставне жалбе због таквог поступања извршног суда повређено право на суђење у разумном року и да му је причињена штета. Подносилац уставне жалбе је предложио да Уставни суд усвоји уставну жалбу, уједно истичући и захтев за накнаду штете и трошкова поступка у износу од 200.000 динара.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у документацију достављену уз уставну жалбу, као и списе предмета Привредног суда у Нишу Ив. 187/08, те утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Извршни поверилац, овде подносилац уставне жалбе, поднео је 21. јануара 2008. године Трговинском суду у Нишу (у даљем тексту: Трговински суд) предлог за извршење на основу веродостојне исправе (рачуна) против извршног дужника Привредног друштва „Кинг Меет“ д.о.о. из Мерошине, и то: 1) извршењем на новчаним средствима која се воде на рачуну извршног дужника, а уколико не буде било средстава на рачунима извршног дужника да се поступак извршења спроведе - 2) пописом, проценом и продајом покретних ствари извршног дужника . Поступајући по наведеном предлог у, Трговински суд је 24. јануара 200 8. године донео решење Ив. 187/08, којим је одредио предложено извршење.
Судски извршитељ је 23. априла 200 8. године извршио попис по кретних ствари извршног дужника, да би 30. септембра 2008. године, судски извршитељ поново изашао на адресу дужника, а у записнику констатовао да су се странке сагласиле да извршни дужник у наредних 20 дана измири своје обавезе, с обзиром на то да је дужник измирио део дуга.
Извршни поверилац је поднеском од 17. фебруара 2009. године предложио да Трговински суд наложи Министарству унутрашњих послова - Полицијск ој управ и у Нишу да одузме теретно моторно возила од извршног дужника, с обзиром на то да дужник није извршио своју обавезу према њему.
Поступајући по налогу суда, судски извршитељ је 22. јуна 2009. године изашао на адресу дужника, а у записнику само констатовао да је дужник рекао да ће преостали део дуга измирити у року од осам дана.
Извршни поверилац је 7. октобра 2010. године поднеском истакао да извршни дужник није измирио свој дуг према њему, па је предложио да сада Привредни суд у Нишу (у даљем тексту: Привредни суд) , у најкраћем року закаже излазак судског извршитеља на лице места, ради одузимања пописане покретне имовине извршног дужника.
Поступајући по налогу Привредног суда, судски извршитељ је 22. октобра 2010. године дошао код дужника, а у записнику констатовао да је дужник продао моторно теретно возило, које је требало бити одузето.
Извршни поверилац је поднеском од 14. јануара 2011. године предложио да се наведено моторно возило пронађе и одузме, на основу постојања залоге установљене пописом.
Привредни суд је 18. јануара 2011. године одредио извођење доказа вештачењем, ради утврђивања вредности пописаних ствари у записнику о попису од 23. априла 2008. године и 30. септембра 2008. године.
Решењем Привредног суда Ив. 187/08 од 21. фебруара 2011. године предате су на чување извршном повериоцу покретне ствари дужника пописане у записнику од 23. априла 2008. године (моторне санке и путничко возило), а уједно је наложено дужнику да достави писмене доказе о томе где се налази моторно теретно возило које је наводно отуђио.
У међувремену, решењем Привредног суда Ст. 1084/2010 од 10. фебруара 2011. године над извршним дужником је отворен, а уједно и закључен стечајни поступак.
Решењем Привредног суда Ив. 187/08 од 23. марта 2011. године прекинут је предметни поступак извршења, јер је над извршним дужником закључен стечајни поступак.
Поверилац је поднеском од 8. марта 2013. године предложио наставак поступка извршења, наводећи да је решењем Привредног суда Ст. 1084/2010 од 25. јануара 2013. године укинута клаузула правноснажности решења Ст. 1084/2010 од 10. фебруара 2011. године , а исто решење стављено ван снаге.
Поступајући по предлогу извршног повериоца, Привредни суд је решењем Ив. 187/2008 од 22. марта 2013. године одбацио предлог извршног повериоца за наставак поступка, уз образложење да је суд увидом у регистар Агенције за привредне регистре утврдио да није спроведена промена у смислу успостављања правног субјективитета какав је постојао пре доношења решења о отварању и за кључењу стечајног поступка Нишу Ст. 1084/2010 од 10. фебруара 2011. године, а дужник се и даље води као брисани субјект , односно да још увек није регистрован као активно привредно друштво.
Решењем Агенције за привредне регистре Бд. 35452/2013 од 4. априла 2013. године , у ставу првом изреке, поновљен је поступак по службеној дужности окончан решењем Регистратора Агенције за привредне регистре који води Регистар привредних субјеката, број Бд. 38961/2011 од 25. марта 2011. године, па је поништено решење Бд. 38961/2011 од 25. марта 2011. године, а у ставу другом изреке уписана је у Регистар привредних субјеката промена података субјекта уписаног у Регистар привредних субјеката, те извршни дужник означен као активно привредно друштво.
4. Одредбама Устава, на чије се повреде уставном жалбом указује , је утврђено: да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да свако има право на накнаду материјалне или нематеријалне штете коју му незаконитим или неправилним радом проузрокује државни орган, ималац јавног овлашћења, орган аутономне покрајине или орган јединице локалне самоуправе, као и да закон одређује услове под којима оштећени има право да захтева накнаду штете непосредно од лица које је штету проузроковало (члан 35. ст. 1. и 2.).
5. При утврђивању разумног временског трајања судског поступка, мора се поћи од чињенице да поступак зависи од низа чинилаца који се процењују у сваком појединачном случају. Сложеност чињеничних и правних питања у одређеном предмету, понашање подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, поступање судова који воде поступак и природа захтева, односно значај расправљаног права за подносиоца, основни су чиниоци који утичу на оцену временског трајања судског поступка и одређују да ли је тај поступак окончан у оквиру разумног рока или не.
Испитујући наведене критеријуме за утврђивање повреде права на суђење у разумном року, Уставни суд указује да, у конкретном случају, поступак извршења ни је био сложен у толикој мери да би могао оправдати вишегодишње трајање поступка.
Разматрајући значај предмета спора за подносиоца уставне жалбе, Уставни суд сматра да је он има о оправдан интерес да судови спроведу поступак извршења , без одуговлачења.
Испитујући понашање подносиоца уставне жалбе , Уставни суд је утврдио да он није ничим доприне о одуговлачењу извршног поступка.
Основни разлог непримерено дугом трајању извршног поступка је неажурно поступање најпре Трговинског суда, а затим и Привредног суда, који нису предузима ли законом предвиђене процесне мере које су им стајале на располагању да се поступак извршења ефикасно спроведе и оконча, без непотребног одуговлачења. Уставни суд напомиње да се период, од 10. фебруара 2011. године, када је над извршним дужником закључен поступак стечаја, па до 25. јануара 2013. године када је наведено решење о отварању и закључењу стечајног поступка стављено ван снаге, не може ставити на терет Привредном суду у Нишу, јер се извршење у том периоду није ни могао спроводити. Ипак, чињеница да је извршни поступак до закључења стечајног поступка над извршним дужником трајао пун е три годин е, довољна је, сама по себи, да укаже на постојање повреде права на суђење у разумном року.
Уставни суд констатује да је дужност суда да поступак извршења спроведе без одуговлачења, да правовремено и ефикасно реагује и да благовремено предузме све законске мере у том циљу. Уставни суд наглашава да је у правној држави од изузетне важности спровођење поступка извршења без одлагања, како се не би угрозила делотворност судске заштите Уставом гарантованих права и слобода и како би се одржало поверење грађана у судове.
6. Уставноправна оцена спроведеног поступк а у овој грађанскоправној ствари, заснована на пракси Уставног суда, као и Европског суда за људска права потврђује да је у конкретном случају повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року. Уставни суд је закључио да је поступање судова довело до тога да је извршни поступак предмету Ив. 187/08, трајао три године, а да поступак извршења није спроведен.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 - Одлука УС ), уставну жалбу усвојио и утврдио да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року , зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, одлучујући као у тачки 1. изреке.
На основу одредбе члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке наложио Привредном суду у Нишу да предузме све мере како би се извршни поступак у предмет у Ив. 187/08, окончао у најкраћем року.
7. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 3. изреке одлучио да се правично задовољење подносиоца уставне жалбе због констатоване повреде права оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете у износу од 300 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада ће се исплатити на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде и државне управе.
Приликом одлучивања о висини нематеријалне штете коју је подносилац уставне жалбе претрпео због утврђене повреде права на суђење у разумном року, Уставни суд је ценио све околности од значаја, посебно дужину трајања извршног поступка. Уставни суд сматра да наведени новчани износ представља правичну и адекватну накнаду за повреду права коју је подносилац уставне жалбе претрпео искључиво због неажурног поступања судова. Одлучујући о висини накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је имао у виду постојећу праксу овог суда, праксу Европског суда за људска права у сличним случајевима, економско-социјалне прилике у Републици Србији, као и саму суштину накнаде нематеријалне штете којом се оштећеном пружа одговарајуће задовољење.
8. Уставни суд није разматрао наводе о повреди права на накнаду штете из члана 35. ст . 2. и 3. Устава, посебно имајући у виду да је утврдио право подносиоца на накнаду нематеријалне штете.
9. Разматрајући захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд указује да нема услова за одређивање тражене накнаде трошкова, у смислу одредбе члана 6. став 2. Закона о Уставном суду.
Наиме, наведеном одредбом Закона је прописано да учесници у поступку сами сносе своје трошкове. С тим у вези, одредбом члана 83. став 1. Закона о Уставном суду је прописано да свако (пословно способно) лице, уз испуњеност и других услова, може изјавити уставну жалбу (и предузимати друге радње у поступку), што истовремено значи и да није обавезно да те радње предузима преко пуномоћника, укључујући и пуномоћника адвоката. Поред тога, Уставни суд указује и да је одредбом члана 44. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/08, 27/08 и 76/11) предвиђено да се не одбацују поднесци којима се покреће поступак пред Уставним судом и када исти не садрже податке неопходне за вођење поступка или имају друге недостатке који онемогућавају поступање у предмету, већ се подносиоцу даје могућност да те недостатке накнадно отклони. Такође, Уставни суд лицима која желе да изјаве уставну жалбу, пружа својеврсну правну помоћ кроз установљени образац уставне жалбе и писано упутство за попуњавање обрасца уставне жалбе, који су доступни преко интернет странице Уставног суда или се на захтев достављају заинтересованом лицу.
10. Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1 . тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић