| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 05.12.2012 | Број: ИУо-1468/2010 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије др Боса Ненадић, Катарина Манојловић Андрић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић, Милан Станић, Братислав Ђокић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тач. 1. и 3. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 5. децембра 2012. године, донео је
Одбацује се иницјатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредаба члана 4. тачка 9. и члана 5. став 1. Статута Ветеринарске коморе Србије, Београд, који је донела Скупштина Ветеринарске коморе Србије, 11. новембра 2006. године.
Уставном суду је поднета иницјатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредаба члана 4. тачка 9. и члана 5. став 1. Статута Ветеринарске коморе Србије, Београд, који је донела Скупштина ветеринарске коморе Србије 11. новембра 2006. године. Подносилац иницијативе сматра да Ветеринарска комора , у смислу одредаба Закона о високом образовању , нема право да се бави пословима утврђеним у одредби члана 4. тачка 9. Статута, односно израдом критеријума и спровођењем провере сручних резултата у обављању ветеринарске делатности, те указује на тумачење Министарства просвете број 110-00-323/2009-04 од 7. децембра 2009. године, у коме се наводи да се услови за обављање одређених послова утврђују прописима из одговарајуће области, односно актима послодавц а, а не прописима из образовања. Како Комора није послодавац дипломираним ветеринарима, односно докторима ветеринарске медицине, иницијатор је мишљења да нема пра во да својим актом уређује наведена питања, па је наведена одредба Статута несагласна са одредбама чл. 18. и 55. Устава. У односу на одредбу члана 5. став 1. Статута, иницијатор сматра да је несагласна са чланом 55. Устава, којом се јемчи слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удружења.
У спроведеном претходном подтупку, Уставни суд је утврдио да је Статут Ветеринарске коморе Србије, Београд донела Скупштина Ветеринарске коморе Србије, 11. новембра 2006. године и да је Министарство пољопривреде, шумаства и водопривреде решењем број 023-02-00058/2006-09 од 15. јануара 2007. године дало сагласност на Статут. Оспореним одредбама Статута предвиђено је : да Ветеринарска комора, поред осталог, израђује критеријуме и спроводи проверу стручних резултата у обављању послова ветеринарске делатности (члан 4. тачка 9.); да је чланство у Комори обавезно за све дипломиане ветеринаре, односно докторе ветеринарске медицине са пребивалиштем на територији Републике Србије, да би се остварило чланство у Комори потребно је - поднети захтев за чланство у Комори, поседовати диплому о завршеним студијама ветеринарске медицине, са територије Републике Србије или да се поседује нострификована диплома завршених студија ветеринарске медицине, стечена изван Републике Србије, да има стално место боравка на подручју Републике Србије, да подносиоци захтева одлуком суда или неког другог надлежног органа није изречена правоснажна мера забране обављања ветеринарске делатности , да се упознају и прихвата статутарне обав езе и плати чланарина (члан 5.).
Од редбама члана 37. Закона о ветеринарству ("Службени гласник РС", бр. 91/05 и 30/10) прописано је: да се ради заштите и унапређења стручности, очувања професионалне етике, подизања нивоа здравствене заштите животиња, као и заштите професионалних интереса доктора ветеринарске медицине, односно дипломираних ветеринара , као и ради остваривања других циљева, оснива Ветеринарска комора, као професионална организација, са правима и обавезама утврђеним овим законом и статутом Коморе, да Комора има својство правног лица, да је чланство у Комори обавезно за лица из става 1. овог члана. Чланом 38. Закона утврђени су послови које обавља Комора, а поред осталог, издаје, продужава, привремено или трајно одузима лиценце ветеринарима и о томе води евиденцију, израђује критеријуме и спроводи поступак обнављања лиценце и обавља и друге послове предвиђене статутом Коморе (члан 38. став 1. тач. 3), 5) и 12)).
Разматрајући оспорену одредбу члана 4. тачка 9. Статута, којом је предвиђено да Ветеринарска комора, поред осталог, израђује критеријуме и спроводи проверу стручних резултата у обављању послова ветеринарске делатности, у смислу навода и разлога подносиоца иницијативе, Уставни суд је нашао да су разлози подносиоца иницијативе нејасни и међусобно противуречни, јер иницијатор сматра да је наведена одредба Статута у супротности са Законом о високом образовању, а позива се на тумачење Министарства просвете, у коме се , напротив, истиче да се услови за обављање одређених послова утврђују прописима из одговарајуће области, а не прописима из образовања. С друге стране, Суд сматра да је обављање наведених послова Коморе у складу са циљевима из члана 37. Закона о ветеринарству, ради којих је основана Ветеринарска комора, као што су, нарочито , заштита и унапређење стручности, очување професионалне етике и подизање нивоа здравствене заштите животиња, као и са одредбама члана 38. Закона, којима су утврђени послови које обавља Ветеринарска комора , с тим да је одредбом става 1. тачке 12) наведеног члана Закона, Комора овлашћена да статутом предвиди и друге послове. У односу на оспорену одредбу члана 5. став 1. Статута Ветеринарске коморе , Уставни суд је имао у виду, да је појам удружења дефинисан у члану 2. Закона о удружењима („Службени гласник РС“, бр. 51/09 и 99/11 ), као добровољна и невладина недобитна организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, основана ради остваривања и унапређења одређеног општег или заједничког циља или интереса који нису забрањени Уставом или законом. С друге стране, одредбама члана 37. Закона о ветеринарству, Ветеринарска комора је дефинисана као професионална организација, са правима и обавезама утврђеним овим законом и статутом Коморе, па је Уставни суд закључио да ветеринарске коморе не представљају удружења из члана 55. Устава, већ облик организација јавног права, те да се обавезним удруживањем доктора ветеринарске медицине , односно дипломираних ветеринара у ове организације , поред осталог, и ради заштите професионалних интереса њених чланова, не ограничава право на слоб оду удруживања у смислу члана 55. став 1. Устава Републике Србије. У том смислу, Уставни суд је констатовао да и у пракси Европског суда за људска права, члан 11. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода који јемчи слободу удруживања не обухвата тзв. удружења јавног права (лекарске, адвокатске, привредне и сл. коморе), у која се обавезно удружују припадници одређених занимања, односно професија, која су основана неким јавноправним актом, имају јавна овлашћења, а основни циљ им није промовисање приватних интереса чланова (предмет ''Ле Цомпте, Ван Леувен и де Меyере против Белгије'' (23. јуни 1981, Серија А број 43, ст. 64. и 65.) . Исти став је У ставни суд заузео у предмету ИУ-94/2006, у коме је 22. децембра 2010. године донео Решење о неприхватању иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба чл. 8. и 9. Закона о привредним коморама („Службени гласник РС“, бр. 65/01 и 36/09). Стога је Уставни суд нашао да изнетим разлозима у иницијативи није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредаба члана 4. тачка 9. и члана 5. став 1. Статута Ветеринарске коморе Србије, па је, сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11), решио да поднету иницијативу одбаци.
На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић