| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 01.04.2004 | Број: Пзз.71/04 |
| Абстракт: | |||
Према утврђеном чињеничном стању ТРО "Д" ООУР , . В" из В. је 26.01.1987. године закључио уговор са тужиоцем о набавци и чувању одређених роба за потребе робних резерви. Преузете обавезе из тог уговора нису извршена, па је тужбом тражено да тужени дуговану робу преда тужиоцу. Међутим, тужени није правни следбеник ТРО "Д" ООУР "В". Он је 12.06.1990. године основан одлуком ТИП "Д" В, као друштво са ограниченом одговорношћу. Тим поводом њему је пренета и својина на непокретностима и другој опреми. Одлука о оснивању туженог и његовом оснивачком капиталу уписана је у судски регистар по решењу Фи. 1013/90 од 19.07.1990. године. Због тога не постоји правно следништво између туженог предузећа "Дива трејд" и ТРО , Д" ООУР "В" Из тих разлога, одбијен је захтев тужиоца да му тужени преда робу која је предмет овог спора.
Врховни суд налази да је одлука нижестепених судова о непостојању пасивне легитимације туженог у овом спору заснована на погрешној примени материјалног права. Неспорно је да се између новооснованог предузећа и његовог оснивача не успоставља статусно правна сукцесија. Стога се самим оснивањем, по правилу, не успоставља и одговорност новооснованог предузећа за обавезе његовог оснивача. Међутим, непостојање статусно правне сукцесије не води искључењу и облигационе одговорности новооснованог предузећа за обавезе оснивача. Она увек постоји када је у новоосновано предузеће бестеретно пренета целокупна актива или њен део, оснивачу. У том случају, новоосновано предузеће одговара солидарно са својим оснивачем за обавезе према трећим лицима које је преузео оснивач на терет те имовине до висине њене вредности. То је прописано императивном одредбом члана 452. став 1. Закона о облигационим односима. На тај начин законом је спречен дужник да отуђењем своје имовине онемогући намирење поверилаца за преузете обавезе на терет те имовине. Из одлуке о оснивању туженог се види да је на њега пренета својина и на складишном простору у коме је, према цитираном уговору, била ускладиштена спорна роба. Зато је за правилно пресуђење овог спора потребно утврдити да ли је на тај начин успостављена и ограничена одговорност туженог за робу предату његовом оснивачу."