| Основ: | Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 04.12.2003 | Број: пРев.138/03 |
| Абстракт: | |||
Према утврђеном чињеничном стању парничне странке су биле у пословном односу у којем је тужилац као продавац испоручио робу туженом, а тужени као купац платио цену по рачунима, али у доцњи.
Тужени је рачуне платио делимично билатералном, а делимично мултилатералном компензацијом и вирманеким уплатама. Камата на неблаговремено плаћене рачуне износи 338.845, 13 динара, а код урачунавања испуњења није извршено урачунавање доспеле камате.
Предмет тужбеног захтева је исплата камате на неблаговремено плаћене рачуне за испоручену робу туженом.
Одредбе члана 336. и 337. Закона о облигационим односима, као и остале одредбе из одељка .03. - Одсек 1. регулишу престанак обавеза компензацијом, која је поред испуњења, један од начина престанка обавезе.
Из ових законских одредаба произлази да се може, под одређеним условима, пребити и потраживање на име камате, апи из члана 336, 337. и осталих који регулишу компензацију, не произлази обавеза прописивања камате главном дугу, нити се приликом пребијања морају пребити сва доспела потраживања. Ови прописи регулишу тзв. једнострану компензацијџ, јер настаје тек када Једна страна изјави другој да врши пребијање, што значи да је та страна и овлашћена да определи које потраживање и у којем износу ставља у пребој.
То се посебно односи на уговорну компензацију, којом приликом се стране договарају која ће конкретна потраживања ставити у пребој. Самим тим, ако неће, поверилац не мора да затезну камату стављау пребој.
Одредбама члана 313. Закона о облигационим односима, говори о урачунавању камата и трошкова предвиђа да ако дужник поред главнице дугује камату и трошкове, урачунавање се врши тако што се прво отплаћују трошкови, затам камате и најзад главница. Овај пропис погодује повериоцу, јер значи да када дужник плати извесну своту новца поверилац може да раздужи дужника овим редом, али и не мора.
Ово је због тога што овај пропис има диспозитивни карактер у смислу члана 20. Закона о облигационим односима јер поверилац и дужник питање урачунавања камате и трошкова могу уредити друкчије. До буквалне примене члана 313. долази само код наплате по извршеној одлуци суда. Овај пропис не говори о престанку обавезе и губљену права, те поверилац у случају пребијања гаавног потраживања не може изгубити право на камату само зато што је није обрачунао и приписао је главном дугу. Осим тога, поверилац не може нешто да изгуби по овом члану закона, када је тај пропис донет у корист повериоца. Једина последица невршења права по Закону о облигационим односима јесте настанак застарелости.
Одредбом члана 295. ст. 2. Закона о облигационим односима прописано је да се престанком главне обавезе гасе јемство, залога и друга споредна права. Ова друга споредна права могу бити нпр. капара, одустаница, уговорна казна, кауција. Камата се уопште не помиње. Камата јесте по начину настанка споредно пораживање, јер без постојања главног дуга нема ни камате. Међутим, код затезне камате, као споредног потраживања, карактеристично је да иста настаје када дужник падне у доцњу са испуњењем новчане обавезе и практично се увежава до испуњења обавезе, тј. док се не плати главни дуг. За разлику од нпр. јемства и залоге, који се гасе престанком главне обавезе, затезна камата у случају престанка главне обавезе престаје само тећи, гаси се за убудуће, али она која је настала не може се угасити, не може да нестане, већ постаје самостално потраживање и може се посебно утуживати. И из наведеног прописа не произилази да се престанком главне обавезе гаси и камата.
Одредбе о затезним каматама сврстане су у Закону о облигационим односима у одсек 1. гпаве .03., који регулише право на накнаду штете у случају неиспуњења обавеза, тако да јој и закон даје третман једне врсте штете, макар и претпостављене. То произлази из члана 278. ст. 2. Закона о облигационим односима. Дакле, поред права на камату, поверилац има право и на потпуну накнаду штете, па ово право повериоца настало као последица санкције због неизвршења или неуредног извршења обавезе од стране дужника не може престати само зато што поверилац приликом пребијања потраживања није обрачунао затезну камату и исту приписао главном дугу. Право на камату не може престати само због тога што је гаавни дуг плаћен и угашен пребијањем, те у случају да новчана обавеза престане испуњењем, не гаси се право на затезну камату ако је настала и иста се може обрачунати и утврдити као самостално потраживање. Право на камату не може престати само због тога што је главни дуг плаћен и угашен пребијањем.
| Дескриптори: | ЗОО279 Затезна камата; Камата на камату; Процесна камата |