| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 07.02.2013 | Број: Уж-3311/2010 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић , председник Већа и судије др Боса Ненадић , др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, Предраг Ћетковић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Николе Милића из Лебана , на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 7. фебруара 2013. године, донео је
1. Усваја се уставна жалба Николе Милића и утврђује да је у поступку који се водио пред Трговинским судом у Лесковцу у предмету П. 105/04, а сада се води пред Привредним судом у Лесковцу у предмету П. 412/11, повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Налаже се Привредном суду у Лесковцу да преду зме све мере како би се парнични поступак из тачке 1. окончао у најкраћем року.
1. Никола Милић из Лебана је 1 2. јула 2010. године Уставном суду изјавио уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року , зајемченог одредбом члан а 32. став 1. Устава Републике Србије, у парничном поступку који се водио пр ед Трговинским судом у Лесковцу у предмету П. 105/04, а сада се води пред Привредним судом у Лесковцу у предмету П. 412/11.
Подносилац уставне жалбе је, између осталог, навео: да је поднео предл ог за извршење на основу веродостојне исправе надлежном Трговинском суду у Лесковцу; да је туженик изјавио приговор против решења којим је од ређено извршење и да је поступак настављен по правилима парничног поступка , пред Трговинским судом у Лесковцу под бројем П. 105/04; да је Привредни суд у Лесковцу донео пресуду П. 295/10 од 28. маја 2010. године којом је усвојио његов тужбени захтев и обавезао туженог да му на име дуга и накнаде штете исплати новчани износ одређен у наведеној пресуди, са законском затезном каматом, почев од дана доспећа па до коначне исплате, као и да му тужени надокнади трошкове парничног поступка; да је Привредни апелациони суд у Београду укинуо наведену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење; да је пред првостепеним судом поступак прекинут, јер је над туженим, у међувремену, отворен стечајни поступак.
Имајући у виду наведено, подносилац уставне жалбе предлаже да Уставни суд усвоји уставну жалбу , јер сматра да је због неефикасног поступања Привредног суда у Лесковцу доведено у питање да ли ће моћи да наплати своје потраживање од туженог, који је сада у стечајном поступку, а које са каматом и трошковима поступка износи више од 20.000.000 динара , па предлаже да Уставни суд наложи Републици Србији д а преузме на себе дуг и исплати га подносиоцу уставне жалбе у целости , са затезном каматом од дана доспећа па до кона чне исплате, као и да му накнади трошкове пост упка.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
Уколико се због трајања поступка истиче повреда права на суђење у разумном року, према одредби члана 82. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11), којом се уређује поступак по уставној жалби, уставна жалба се може изјавити и ако нису исцрпљена сва правна средства, дакле пре него што је поступак окончан.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у списе предмета Трговинског суда у Лесковцу П. 105/04, сада Привредног суда у Лесковцу П. 412/11 и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Подносилац уставне жалбе је , као законски заступник извршног повериоца - ППП „Лебане комерц“ ДОО из Лебана, 17. октобра 2003. године против извршног дужника „Аграг –Перпер“ из Бошњаца поднео Трговинском суду у Лесковцу предлог за извршење . Закључком И. 2445/03 од 29. октобра 2003. године наложено је извршном повериоцу да достави суду веродостојне исправе – рачуне, а затим је решењем суда И. 2445/03 од 3. децембра 2003. године о дређено предложено извршење .
Извршни дужник је 16. децембра 2003. године изјавио приговор против наведеног решења о извршењу који је усвојен решењем Трговинског суда у Лесковцу Ипв. 7/04 од 21. јануара 2004. године, решење о извршењу је стављено ван снаге , а поступак настављен као поводом приговора против платног налога, односно као по тужби и предмет је заведен у уписник „ П“.
Парнични поступак је настављен под бројем П. 105/04.
У току поступка , до доношења решења П. 105/04 о д 10. новембра 2006. године, пред Трговинским судом у Лесковцу је заказано 12 рочишта за расправу, која су у највећем броју и одржана и на којима је спроведен доказни поступ ак вештачењем од стране вештака економско–финансијске струке, економске и пољопривредне ст руке, која је предложио тужилац, као и конкретне вештаке који су обавили вештачење. У односу на сва три налаза и мишљења вешта ка, која су достављена суду и прослеђена парничним странкама , тужилац је имао примедбе.
Трговински суд у Лесковцу је решењем П. 105/04 од 10. новембра 2006. године прекинуо поступак у овој правној ства ри, с обзиром на то да је тужени „Аграр – Перпер“ АД из Бошњаца престао да постоји. Парничне странке нису тражиле писмени отправак решења.
Поднеском од 17. новембра 2006. године тужилац је тражио да суд настави прекинути поступак и да позове правног следбеника туженог „Аграр – Фруит“ АД из Бошњаца, да узме учешће у парници.
Поступак је настављен пред Трговинским судом у Лесковцу у предмету П. 44/07 између тужиоца и новоозначеног туженог , који је оспорио тужбени захтев . На рочиштима која су одржана пред судом (12. јануара, 9. фебруара, 14. марта и 6. јуна 2007. године) спроведен је доказни поступак у којем су странке доставиле суду своје изјашњење у односу на обављена вештачења и налазе и мишења вештака , а суд је, на предлог тужиоца , одредио и ново финансијско вештачење од стране вештака , кога је предложио тужилац. Међутим, предложени вештак је вратио списе суду, јер тужилац, у остављеном року, није предуј мио трошкове вештачења. На предлог тужиоца отказана су рочишта од 11. априла и 9. маја 2007. године.
Трговински суд у Лесковцу је решењем П. 44/07 од 10. октобра 2007. године одредио да се сматра да је тужба у овој правној ствари повучена, из разлога што парничне странке нису приступиле на заказано рочиште, иако су уредно обавештене.
Пуномоћник тужиоца је против наведеног решења поднео предлог за повраћај у пређашње стање , који је Трговински суд у Лесковцу усвојио на рочишту од 7. децембра 2007. године и решење П. 44/04 од 10. октобра 2007. године ставио ван снаге.
Поступак је настављен под бројем П. 1374/07.
Током даљег поступка, до доношења решења П. 1374/07 од 16. јануара 2009. године којим је прекинут поступак, пред Трговинским судом у Лесковцу је заказано и одржано девет рочишта за расправу (11. јануара, 23. јануара,22. фебруара, 7. маја, 18. јуна, 29. августа, 17. септембра, 31. октобра, 19. новембра 2008. и 16. јануара 2009. године). На наведеним рочиштима расправљало се о налазима и мишљењима вештака економске и пољопривредне струке, поводом вештачења одређених на предлог тужиоца, допунама њихових налаза и мишљења , примедбама странака на налазе и мишљења вештака и саслуша ни су вештак финансијско–економске струке М. Ђ. из Лесковца и сведок Н. С. из Лебана.
Трговински суд у Лесковцу је решењем П. 1374/2007 од 16. јануара 2009. године одредио прекид поступка у овој правној ствари, с обзиром на то да је увидом у Регистар привредних субјеката код Агенциј е за привредне регистре, утврђено да тужилац - Предузеће за производњу и промет „Лебане комерц“ ДОО из Лебана више не постоји, јер је брисано из евиденције привредних субјеката, услед спровођења поступка ликвидације.
Т рговински суд у Лесковцу је на рочишту од 11. фебруара 2009. године, по предлогу правног следбеника тужиоца, Николе Милића из Лесковца, одредио наставак поступка који је прекинут решењем П. 1347/2007 од 16. јануара , и то тако што на место тужиоца ППП „Лебане комерц“ ДОО из Лебана, које је престало услед ликвидације, ступа правни следбеник овог предузећа, Никола Милић из Лебана. Поступак је настављен под новим бројем П. 268/09.
Трговински суд у Лесковцу је 11. фебруара 2009. године донео и решење П. 268/09 којим се огласио стварно ненадлежним за одлучивање у овој правној ствари, с тим да се по правноснажности решењ а, списи предмета доставе Општинском суду у Лебану, као стварно и месно надлежном. У образложењу решења је, између осталог, наведено да поступак који се сада в оди у овој правној ствари, пошто је прео стала имовина правног лица које је ликвидирано, припала власнику Николи Милићу, који није ни правно лице, ни предузетник, ни ималац радње, ради се о спору између правног и физичког лица, те је за суђење у овој правној ствари надлежан, у смислу одредаба Закона о судовима, Општински суд у Лебану. Д аље је наведено, да како се седишта и тужиоца и туженог налазе на територији коју покрива Општински суд у Лебану, то ће суд и списе предмета доставити наведеном суду на даљу надлежност, а како су се странке одрекле права на жалбу, решење је постало правноснажно.
Поднесцима од 17. фебруара и 7. априла 2009. године пуномоћник тужиоца је ургирао суду да закаже рочиште и настави поступање у предмету .
Након припремног рочишта, које ј е одржано 22. јуна 2009. године, Општински суд у Лебану је донео решење П. 219/09 од 22. јуна 2009. године којим се огласио стварно и месно ненадлежним за поступање по тужби тужиоца Николе Милића из Лебана, као правног следбеника ППП „Лебане комерц“ ДОО из Лебана, против туженог АД „Аграр Фруит“ из Бошњаца и одредио да се списи предмета доставе Врховном суду Србије ради решавања негативног сукоба надлежности.
Врховни суд Србије је решењем Р. 117/09 од 9. јула 2009. године одредио да је за поступање у овој правној ствари стварно надлежан Трговински суд у Лесковцу. У образложењу решења је, између осталог, наведено : да је одредбом члана 15. став 2 Закона о парничном поступку, којом је прописано да ако се у току поступка промене околности на којима је заснована надлежност суда или ако тужилац смањи тужбени захтев, суд који је био надлежан у време подизања тужбе остаје и даље надлежан и ако би услед ових промена био надлежан други суд исте врсте, да се надлежност це ни према околностима које су постојале у моменту подношења тужбе и да се заснована надлежност задржава, без обзира на каснију измену ових околности .
Списи предмета су враћени Трговинском суду у Лесковцу и поступак је настављен под бројем П. 1171/09.
Током даљег поступка, пред првостепеним судом је одржано рочиште од 2. децембра 2009. године.
Након 1. јануара 2010. године поступак је настављен пред Привредним судом у Лесковцу, а предмету је додељен нови број П. 295/10.
Пред првостепеним судом су одржана још три рочишта од 13. јануара, 27. априла и 28. маја 2010. године, на којима је обављено ново вештачење, на предлог тужиоца, од стране вештака пољопривредне струке, саслушан је вештак и странке су се изјасниле на налаз и мишљење вештака.
Привредни суд у Лесковцу је, након расправе од 28. маја 2010. године, донео пресуду П. 295/10 којом је, ставом први м изреке укинуо у целости решење о извршењу Трговинског суда у Лесковцу И. 2445/03 од 3. децембра 2003. године , ставом другим је усвојио тужбени захтев тужиоца и обавезао туженог да тужиоцу исплати одређени новчани износ, са законском затезном каматом од дана доспелости, па до исплате, на име дуга за исплату купопродајне цене , на име накнаде обичне штете и на име накнаде изгубљене добити, како је све наведено у изреци, а ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади парничне трошкове.
Писмени отправак наведене пресуде је достављен пуномоћницима парничних странка крајем јуна и почетком јула 2010. године.
Поднеском од 29. јуна 2010. године тужилац је тражио исправку техничке грешке у првостепеној пресуди.
Привредни суд у Лесковцу је донео решење П. 295/10 од 9. јула 2010. године којим се врши исправка у образложењу пресуде Привредног суда у Лесковцу П. 295/10 од 28. маја 2010. године , као што је наведено.
Пуномоћник туженог је изјавио жалбу против првостепене пресуде.
Привредни апелациони суд у Београду је решењем Пж. 12168/10 од 20. априла 2011. године укинуо пресуду Привредног суда у Лесковцу П. 295/10 од 28. маја 2010. године и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. У образложењу овом решења је, између осталог, наведено да пресуда не садржи разлоге о одлучним чињеницама, да су разлози наведени у пресуди нејасни и противречни изведеним доказима у списима предмета , због чега се побијана пресуда не може испитати.
Списи предмета су враћени Привредном суду у Лесковцу на поновни поступак, а предмету је додељен нови број П. 412/11.
Привредни суд у Лесковцу, в.ф. председника суда , је донео решење ВИИ Су. 27/2011-1 од 5. јула 2007. године којим је искључ ен из даљег поступања у предмету П. 41 2/11 судећи судија, јер је констатовано да учествује у раду при спровођењу стечајног поступка над туженим АД „Аграр груит“ из Бошњаца , у предмету Ст. 91/ 10.
Привредни суд у Лесковцу је решењем П. 412/11 од 12. јула 2011. године прек инуо поступак у овој правној ствари. У образложењу решења је, између осталог, наведено да је над туженим АД „Аграр фруит“ из Бошњаца отворен стечајни поступак. У решењу је наведено и да странке могу изјавити жалбу у року од осам дана од дана пријема решења.
У списи предмета се не на лазе доставнице о достав и писменог отправка решења пуномоћницима странака.
Пуномоћник тужиоца је 20. октобра 2011. године тражио фотокопију решења о прекиду поступка П. 412/11 од 12. јула 2011. године.
4. Одредбом Устава, на чију повреду се позива подносилац у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32 . став 1.).
За оцену навода уставне жалбе од значаја су одредбе Закона о парничном поступку ( "Службени гласник РС", бр. 125/04 и 111/09), којима је било прописано: да странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року и да је суд дужан да настоји да се поступак спроведе без одуговлачења и са што мање трошкова (члан 10. ст. 1. и 2.).
5. Оцењујући период у односу на који је Уставни суд надлежан да испитује повреду права на суђење у разумном року на коју се у уставној жалби указује , Суд је утврдио да је период у коме се грађанима Србије јемче права и слободе утврђене Уставом и обезбеђује уставносудска заштита у поступку по уставној жалби почео да тече 8. новембра 2006. године, даном ступања на снагу Устава Републике Србије. Међутим, полазећи од тога да судски поступак по својој природи представља јединствену целину која започиње покретањем поступка, а завршава се доношењем одлуке којом се поступак окончава, Уставни суд је оценио да се ради утврђивања основаности дужине трајања поступка мора узети у обзир и стање предмета на дан 8. новембра 2006. године и да су, у конкретном случају, испуњени услови да се приликом оцене разумности рока узме у обзир целокупан период трајања предметног судског поступка.
Када је реч о дужини трајања предметног поступка, Уставни суд је утврдио: да је ППП „Лебане комерц“ ДОО из Лебана, правни претходник подносиоца уставне жалбе, 17. октобра 2003. године поднео Трговинском суду у Лесковцу предлог за извршење на основу веродостојне исправе и да је суд решењем И. 2445/03 од 3. децембра 2003. године одредио предложено извршење , да је, по приговору извршног дужника, Трговински суд у Лесковцу решењем Ипв. 7/04 од 21. јануара 2004. године ставио ван снаге решење којим је одређено извршење и одредио да се поступак наставља по тужби у парници под бројем П. 105/04. До дана одлучивања о уставној жалби, ни након више од девет година поступак није окончан. Поступак је прекинут решењем Привредног суда у Лесковцу (П. 412/11 од 12. јула 2011. године) , након скоро осам година од покретања поступка, због отварања стечајног поступка над туженим.
Наведено трајање поступка , само по себи , указује да поступак није окончан у оквиру разумног рока . Међутим, Уставни суд је констатовао да је подносилац уставне жалбе ступио у парницу 11. фебруара 2009. године , као правни следбеник тужиоца ППП „ Лебане ко мерц“ ДОО из Лебана, након ликвидације друштва и да су, у конкретном случају, испуњени у слови да се трајање поступка сагледа у целини, од момента његовог покретања.
Иако наведено трајање оспореног поступка само по себи указује да поступак није окончан у оквиру разумног рока приликом одлучивања о томе да ли је подносиоцу уставне жалбе у конкретном случају повређено право на суђење у разумном року, Уставни суд је пошао од тога да је појам разумног трајања судског поступка релативна категорија која зависи од низа чинилаца, а, пре свега, од сложености чињеничних и правних питања у конкретном предмету, понашања подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, поступања надлежних судова који воде поступак и природе захтева, односно значаја права о којима се у поступку одлучује за подносиоца.
Полазећи од наведених критеријума, Уставни суд је утврдио следеће: да је предметни парнични поступак изискивао извођење већег броја доказа, односно одређивање вештачења и допунских вештачења од стране вештака економско–финансијске, економске и пољопривредне струке, саслуша ње сведока, да је током поступка тужени престао да постоји , па је на његово место у парницу ступио његов правни следбеник, да је након тога над тужиоцем спроведен ликвидациони поступак, после којег је подносилац уставне жалбе ступио у парницу, као правни следбеник тужиоца ППП „Лебане комерц“ ДОО из Лебана, што све указује на релативну сложеност чињеничних и правних питања која су се расправљала; да подносилац уставне жалбе није значајније допринео дужем трајању поступка и да је имао легитима н интерес да суд у разумном року оконча предметни поступак.
Испитујући утицај свих наведених критеријума на трајање конкретног парничног поступка, Уставни суд је на основу претходно утврђених чињеница и околности оценио да је дужини поступка ипак превасходн о до принело поступање првостепеног суда. Наиме, Привредни суд у Лесковцу је први пут одлучио о тужбеном захтеву пресудом П. 295/10 од 28. маја 2010. гопдине, након шест и по година од покретања поступка. Затим је Привредни апелациони суд у Београду решењем Пж. 12168/10 од 20. априла 2011. године укинуо наведену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење, са образложењем да пресуда не садржи разлоге о одлучним чињеницама и да су разлози дати у пресуди нејасни и противречни изведеним доказима у списима предмета, због чега се ни побијана пресуда не може испитати. Поред наведеног, Трговински суд у Лесковцу, након што се решењем П. 268/09 од 11. фебруара 2009. године огласио стварно ненадлежним за одлучивање у овој правној ствари, списе предмета је проследио Општинском суду у Лебану после неколико месеци, у јуну месецу 2009. године.
Полазећи од изложеног, Уставни суд је утврдио да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава у у парничном поступку који се водио пред Трговинским судом у Лесковцу у предмету П. 105/04, а сада се води пред Привредним судом у Лесковцу у предмету П. 412/11.
На основу одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, Уставни суд је уставну жалбу усвојио и одлучио као у тачки 1. изреке.
Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, наложио сада надлежном Привредном суду у Лесковцу да предузме све неопходне мере како би се парнични поступак, када се за то стекну законски услови, окончао у најкраћем року, одлучујући као у тачки 2. изреке.
6. Оцењујући захтев подносиоца да Уставни суд „наложи Републици Србији да преузме на себе дуг и исплати га подносиоцу уставне жалбе у целости, са затезном каматом од дана доспећа па до коначне исплате, као и да му накнади трошкове поступка“, Уставни суд је констатовао да је реч о захтеву за накнаду материјалне штете, пошто износ тражене накнаде одговара износу потраживања подносиоца у парничном поступку. Уставни суд је оценио да парнични поступак још увек није окончан и да нема места одлучивању о постављеном захтеву.
7 . На основу изложеног и одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић