| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 30.12.2000 | Број: Рев.431/00 |
| Абстракт: | |||
Према утврђеном чињеничном стању тужиоци су повређени у саобраћајној незгоди која се догодила 22. јуна 1997. године кривицом возача путничког возила рег. ознаке НС 429-496, које је у време удеса било осигурано од ауто одговорности код ДД К. О из Н.. Како је над овом организацијом отворен стечајни поступак, а тужиоци своје потраживање нису пријавили у стечајну масу, тужени је одговоран за накнаду штете у смислу чл. 157. ст. 1. Закона о осигурању имовине и лица.
Наведени закључак судова не може се прихватити.
За решење спорног односа странака меродавне су одредбе Закона о осигурању имовине и лица ("Сл. лист СРЈ", бр. 30/96, ступио на снагу 6. јула 1996. године), осим одредби чл. 99-107. о гарантном фонду, које се примењују по истеку рока од годину дана од дана ступања на снагу Закона, тј. од 6. јула 1997. године.
Одредбе наведеног Закона о накнади штете из чл. 157. (до истека рока од једне године) на које се позивају нижестепени судови примењују се у случају када је несрећни случај проузрокован моторним возилом чији власник није закључио уговор о осигурању, односно када је штета проузрокована употребом непознатог моторног возила.
У том случају за накнаду штете одговара осигуравајућа организација по територијалном принципу.
У конкретном случају према утврђеном чињеничном стању штета није настала употребом неосигураног, односно непознатог возила.
Напротив, власник возила рег. ознаке НС 429-496 је познат и закључио је уговор о обавезном осигурању са ДД К. О. из Н., па нема места примени одредби чл. 157. ст. 1. тач. 2. Закона о осигурању имовине и лица.
У погледу стечаја, Закон о осигурању имовине и лица претежно се ослања на норме Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, с тим што у члану 135. предвиђа исплатне редове поверилаца пружајући већу заштиту појединим групама осигураника у зависности од њеног значаја са становишта друштвеног интереса.
И после 6. јула 1997. године, од када се примењују одредбе Закона о гарантном фонду, оштећена лица захтеве за накнаду штете остварују пре свега према осигуравачу који је у стечају из стечајне масе.
Тек уколико штета из стечајне масе не може бити накнађена, она се остварује из средстава гарантног фонда, уколико не дође до споразума о уступању потраживања накнаде штете Удружењу осигуравајућих организација Југославије које Удружење се онда може појавити као стечајни поверилац и наплатити из стечајне масе припадајући део накнаде.
Тужиоци дакле своје потраживање накнаде штете по важећим одредбама Закона о осигурању имовине и лица због стечаја осигуравача не могу остварити према осигуравајућој организацији по територијалном принципу (према месту настанка штете) већ према свом осигуравачу на начин и по поступку како то прописује Закон о осигурању имовине и лица и Закон о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, уколико је над овим отворен стечајни поступак.
| Дескриптори: | УДЕС Штета - накнада; Накнада штете |