| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 28.06.2012 | Број: Уж-2763/2009 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије др Весна Илић Прелић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, др Горан Илић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Николе Милића из Лебана, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 28. јуна 2012. године, донео је
1. Усваја се уставна жалба Николе Милића изјављена због повреде права на суђење у разумном року зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије у извршном поступку који се води пред Основним судом у Лесковцу - Судска јединица у Лебану у предмету И. 7934/10 (раније предмет Општинск ог суд а у Лебану И. 867/07), док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Налаже се Основном суду у Лесковцу - Судска јединица у Лебану да, предузме све мере како би се извршни поступак у предмету из тачке 1. окончао у најкраћем року.
1. Никола Милић из Лебана поднео је 28. децембра 2009. године, Уставном суду уставну жалбу, коју је допунио поднесцима од 11. и 16. фебруара и 5. августа 2010. године, због повреде права на правично суђење и суђење у разумном року зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије у поступку који се води пред Основним судом у Лесковцу - Судска јединица у Лебану у предмету И. 7934/10 (раније у поступку пред Општински м суд ом у Лебану у предмету И. 867/07), права на достојанство и слободан развој личности зајемченог одредбом члана 23. Устава, као и повреде начела зајемчених одредбама чл. 19, 20. ст 1., 21. и 22. Устава. Предложио је да Уставни суд обустави извршење решења Општинског суда у Лебану И. 867/06 од 24. априла 2007. године.
Подносилац уставне жалбе је навео да је пред Трговинским судом у Лесковцу, предлогом за извршење на основу веродостојне исправе 1. јуна 2006. године, покренут поступак против извршног дужника "Агро прогрес" ДОО из Лебана, ПИБ 101464975, матични број 06472796, који је након приговора настављен пред Трговинским судом у Београду као стварно и месно надлежним судом у предмету П. 7900/09. У истом периоду извршни поверилац је поднео 26. јуна 2006. године, Општинском суду у Лебану, предлог за извршење против истог извршног дужника за исти износ и Општински суд у Лебану је донео решење о извршењу И. 128/06 од 7. јула 2006. године. Окружни суд у Лесковцу је одлучујући о жалби хипотекарног дужника, решењем Гж. 3117/06 од 26. децембра 2006. године списе предмета вратио Општинском суду у Лебану, ради спровођења извиђаја и одлучивања о жалби хипотекарног дужника. Првостепени суд је 24. априла 2007. године донео решење И. 867/06 које је потврђено решењем Окружног суда у Лесковцу Гж. 1469/07 од 23. јула 2007. године. Подносилац је против правноснажног решења Окружног суда у Лесковцу Гж. 1469/07 од 23. јула 2007. године, поднео 24. марта 2008. године, предлог за заштиту законитости Републичком јавном тужилаштву, наводећи да се ради о два различита привредна субјекта са различитим пореским идентификационим бројем, матичним бројем и оснивачима, али је тужилаштво нашло да нема основа за подизање захтева за заштиту законитости, па је наведени захтев достављен Врховном суду Србије. Даље је истакао да је Врховни суд Србије својим актом број 409/08 од 12. августа 2008. године, потврдио пријем захтева за заштиту законитости, али да о истом још увек није одлучио. Подносилац је истакао да је пред Трећим општинским судом у Београду поднео тужбу 6. септембра 2009. године, ради недопустивости извршења и поништења решења Општинског суда у Лебану И. 867/06 од 24. априла 2007. године, али је решењем Трећег општинског суда у Београду П. 16397/09 од 29. октобра 2009. године одбачен захтев подносиоца, након чега је изјавио жалбу, али о истој Виши суд у Београду још увек није одлучио. Даље је истакао да је поступајућа судија у поступку извршења и поред више захтева подносиоца, као хипотекарног дужника да застане са поступком извршења отпочела са извршењем решења И. 867/06. Подносилац је навео да је решењем Трговинског суда у Београду П. 7890/06 од 21. јануара 2008. године, прекинут поступак против првотуженог "Агропрогрес" ДОО из Медвеђе, јер је над наведеним привредним субјектум покренут поступак ликвидације. Предложио је да Уставни суд обустави извршење решења Општинског суда у Лебану И. 867/06 од 24. априла 2007. године и да усвоји уставну жалбу.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
Одредба члана 82. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 109/07 и 99/11 ) је по својој садржини истоветна са одредбом члана 170. Устава, а ставом 2. истог члана је прописано да се уставна жалба може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је извршио увид у целокупну документацију приложену као доказ уз уставну жалбу и списе предмета Основног суда у Лесковцу - Судска јединица у Лебану И. 7934/10 (раније предмет Општинског суда у Лебану И. 867/07), те утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Решењем о извршењу на основу извршне исправе Општинског суда у Лебану И. 128/06 од 7. јула 2006. године, одређено је извршење по предлогу извршног повериоца "АЛПХА БАНК" АД, Београд, Филијала Лесковац као правног следбеника "ЈУБАНКЕ" АД, Београд, против извршног дужника "Агропрогрес" ДОО из Лебана, порески идентификациони број 101464975, матични број 06472796 и хипотекарног дужника Николе Милића из Лебана, овде подносиоца уставне жалбе, а на основу правноснажног и извршног решења Општинског суда у Лебану Р. 99/02 од 4. септембра 2002. године и то на непокретној имовини, хипотекарног дужника, продајом непокретности хипотекарног дужника, тј. фарме у Радиновцима са опремом површине 16 ари и 33м2 на катастарској парцели 465/1 КО Радиновац укупне површине 29 ари и 14м2 и намирењем извршног повериоца добијеног продајом и то дуга у износу од 6.386.820 динара са каматом.
Уговором о издавању банкарске гаранције 11/2002 од 29. маја 2002. године "ЈУБАНКА" АД, Београд се као гарант обавезала да ће издати гаранцију од 11.500.000 динара за рачун налогодавца "Агропрогрес" ДОО из Медвеђе у корист Фонда за развој Републике Србије, ради уредног извршења обавеза из уговора бр. 2494 од 30. маја 2002. године. Рок важности гаранције је до 30. априла 2008. године, а уколико налогодавац не изврши обавезе из уговора, гарант ће у року од 8 дана од позива корисника гаранције уплатити кориснику предметни износ гаранције, тако да ако гарант плати износ гаранције, налогодавац се обавезује да јој то накнади у року од једног дана, а из банкарске гаранције од 30. маја 2002. године, утврђено је да је исту на износ од 11.500.000 динара гарант издао кориснику гаранције Фонду за развој Републике Србије.
Решењем Општинског суда у Лебану Р. 99/02 од 4. септембра 2002. године, утврђено је да је истим постигнут и утврђен споразум између "ЈУБАНКЕ" АД, Београд као повериоца, дужника "Агропрогрес" ДОО из Медвеђе и хипотекарног дужника Николе Милића, овде подносиоца о обезбеђивању новчаног потраживања повериоца из уговора о издавању банкарске гаранције 11/02 од 29. маја 2002. године у износу од 11.500.000 динара који је закључен са дужником "Агропрогрес" ДОО из Медвеђе. Странке су се сагласиле да се укњижи хипотека првог реда на непокретности хипотекарног дужника и то фарма у Радиновцима са опремом површине 16 ари и 33м2 на катастарској парцели 465/1 КО Радиновац укупне површине 29 ари и 14м2, а стране су се сагласиле да овај споразум има снагу судског поравнања и извршне исправе. Наведеним споразумом је констатовано да исти постаје извршан ако дужник не изврши своју обавезу у року и тада је поверилац овлашћен да поднесе предлог суду да се одреди извршење на непокретности хипотекарног дужника ради намирења укупног новчаног потраживања обезбеђеног овим споразумом. Дужник и хипотекарни дужник су се споразумом одрекли права на приговор, па је споразум одмах постао правноснажан и извршан.
Хипотекарни дужник, овде подносилац је на решење о извршењу И. 128/06 од 7. јула 2006. године изјавио жалбу, а решењем Окружног суда у Лесковцу Гж. 3117/06 од 26. децембра 2006. године је само констатовано да се списи предмета И. 128/06 (876/06), враћају Општинском суду у Лебану, ради одлучивања о жалби хипотекарног дужника.
Општински суд у Лебану је поступајући по налогу из решења Окружног суд у Лесковцу, а ради одлучивања о жалби хипотекарног дужника одржао три рочишта (24. јануара, 27. фебруара и 24. априла 2007. године), а три није одржао (7. фебруара, 15. марта и 2. априла 2007. године, због изостанка хипотекарног дужника). Решењем Општинског суда у Лебану И. 867/06 од 24. априла 2007. године, одбијена је као неоснована жалба законског заступника извршног дужника који је истовремено и хипотекарни дужник коју је изјавио на решење о извршењу И. 128/06 од 7. јула 2006. године.
Одлучујући о жалби извршног и хипотекарног дужника Окружни суд у Лесковцу је решењем Гж. 1469/07 од 23. јула 2007. године одбио као неосновану жалбу законског заступника извршног дужника и хипотекарног дужника и потврдио решење Општинског суда у Лебану И. 867/06 од 24. априла 2007. године.
Након доношења решења Окружног суда у Лесковцу Гж. 1469/07 од 23. јула 2007. године, поступак извршења је настављен пред првостепеним судом и одређено је извођење доказа вештачењем ради утврђивања тржишне вредности непокретности која је предмет извршења.
Хипотекарни дужник, овде подносилац уставне жалбе, изјавио је 24. марта 2008. године захтев за заштиту законитости против правноснажног решења Окружног суда у Лесковцу Гж. 1469/07 од 23. јула 2007. године и исти доставио Републичком јавном тужилаштву, али је дописом од 26. марта 2008. године обавештен да нема основа за подизање овог ванредног правног лека. Захтев за заштиту законитости достављен је Врховном суду Србије, али је дописом број 409/08 од 13. маја 2008. године, наведени захтев враћен ради одлучивања Општинског суда у Лебану у смислу члана 421. став 2. Закона о парничном поступку.
Хипотекарни дужник, овде подносилац је поднеском од 6. јуна 2008. године предложио обуставу извршног поступка у смислу члана 68. став 2. Закона о извршном поступку.
Извршни поступак се и даље води пред Основним судом у Лесковцу - Судска јединица у Лебану у предмету И. 7934/10.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Одредбом члана 10. Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС“, бр. 125/04 и 111/09) било је прописано да странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року.
Законом о извршном поступку (“Службени гласник РС“, број 125/04) било је прописано: да је у поступку извршења и обезбеђења суд дужан да поступа хитно (члан 5. став 1.) ; да су правни лекови у поступку извршења и обезбеђења жалба и приговор, да жалба не одлаже извршење решења, осим ако овим законом није другачије одређено и да против правоснажног решења донесеног у поступку извршења и обезбеђења нису дозвољени ревизија ни понављање поступка (члан 12. став 1, 5. и 6.); да се у поступку извршења и обезбеђења сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку, ако овим или другим законом није другачије одређено (члан 27); да ће се поред других случајева предвиђених овим законом, извршење обуставити по службеној дужности када је извршна исправа правоснажно, односно коначно, укинута, преиначена, поништена или стављена ван снаге, као и када је потврда о извршности правоснажно укинута, да ће суд по службеној дужности обуставити извршење ако се у току извршног поступка, све док извршење не буде спроведено, утврди да је потраживање престало услед пропасти предмета извршења, смрти односно престанка странке која нема правног следбеника, пребијања потраживања и из других законом одређених разлога, решењем о обустави извршења укинуће се све спроведене извршне радње, ако се тиме не дира у стечена права трећих лица (члан 68.).
Законом о поступку за упис у судски регистра ("Службени лист СРЈ", број 80/94), било је прописано: да пре доношења решења о упису у судски регистар, регистарски суд проверава да ли је под истом или сличном фирмом, односно називом већ уписан или уредно пријављен за упис у судски регистар други субјект уписа исте или сродне делатности, о чему саставља службену белешку; да ако утврди да се фирма, односно назив субјекта уписа који тражи упис јасно не разликује од фирме, односно назива другог субјекта уписа исте или сродне делатности који је већ уписан у судски регистар или који је раније уредно поднео пријаву за упис, суд ће позвати предлагача да у одређеном року промени фирму, односно назив и да поднесе измењену пријаву са одговарајућим исправама; да ако предлагач не поступи по закључку суда, суд ће одбити захтев за упис у судски регистар (члан 42.).
Законом о регистрацији привредних субјеката ("Службени гласник РС", бр. 55/04, 61/05, 111/09), прописано је да по пријему регистрационе пријаве регистратор проверава да ли је под истим називом регистрован други привредни субјект, односно да ли је тај назив већ резервисан у складу са овим законом, ако се регистрациона пријава односи на регистрацију оснивања или промене назива (члан 22. став 1. тачка7); да ако регистратор утврди да нису испуњени услови из члана 22. овог закона, у року од пет дана од дана подношења регистрационе пријаве, доноси закључак о одбацивању регистрационе пријаве и истог дана га објављује на интернет страни Агенције (члан 24. став 1.); да се уз регистрациону пријаву покретања поступка ликвидације прилаже: одлука о покретању поступка ликвидације и одлука о именовању ликвидационог управника, ако то нису заступници привредног друштва; да уз регистрациону пријаву других података у вези са поступком ликвидације овлашћени орган прилаже одговарајући доказ (члан 46а); да се уз регистрациону пријаву за брисање из Регистра коју ликвидациони управник подноси у року од 15 дана од дана окончања поступка ликвидације прилаже: финансијски извештај састављен са даном окончања поступка ликвидације и извештај о спровођењу ликвидације (члан 70. став 1.); да су привредни субјекти из члана 4. овог закона који су до дана ступања на снагу овог закона уписани у одговарајући регистар, дужни да на прописаном обрасцу поднесу Регистру регистрациону пријаву за превођење у Регистар, најкасније до 15. јуна 2005. године, осим предузетника који регистрациону пријаву за превођење у Регистар подносе најкасније до 15. јуна 2006. године; да су привредни субјекти који подносе регистрациону пријаву промене података пре истека рока из става 1. овог члана, дужни да претходно поднесу и регистрациону пријаву из става 1. овог члана (члан 82.).
Законом о предузећима (Службени лист СРЈ", бр. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/2001, 36/2002), било је прописано да под истом или сличном фирмом не могу бити уписана код истог суда који води регистар два или више предузећа која обављају исту ли сродну делатност (члан 36.); да предузеће има матични број под којим се води код надлежног органа за статистику, у складу са законом којим се уређује класификација делатности (члан 40.).
Законом о привредним друштвима ("Службени гласник РС", број 125/04), било је прописано: да привредно друштво доставља познатим повериоцима писано обавештење са копијом регистрационе пријаве о покретању поступка престанка друштва ликвидацијом; да обавештење из става 1. овог члана садржи нарочито: поштанску адресу где се упућује пријава потраживања поверилаца, рок у коме привредно друштво у ликвидацији мора примити пријаву, који не може бити краћи од 120 дана од дана достављања писаног обавештења и упозорење да ће потраживање бити преклудирано ако пријава потраживања не буде поднета у одређеном року (члан 350. став 1. и 2.).
Уредбом о поступању државних органа, организација и правних лица према неактивним привредним субјектима брисаним из Регистра привредних субјеката (Службени гласник РС", број 49/2006), било је прописано да се на поступке који се воде пред судовима, државним органима и организацијама, органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и правним лицима која поступак воде као поверени посао, у којима је једна од странака брисани субјект, примењују се закони којима се уређују ти поступци у делу који се односи на прекид, односно обуставу поступка (члан 4.); да заложна права на имовини брисаног субјекта стечена до дана његовог брисања остају на снази (члан 6. став 2.).
5. Одлучујући о повреди права на суђење у разумном року зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава, Уставни суд је утврдио да је подносиоцу у извршном поступку који се води пред Основним судом у Лесковцу - Судска јединица у Лебану И. 7934/10 (раније Општински суд у Лебану), повређено право на суђење у разумном року.
Нема сумње да је разумна дужина судског поступка релативна категорија, која зависи од низа чинилаца и мора се проценити у сваком појединачном случају, према његовим специфичним околностима. Сложеност чињеничних и правних питања у конкретном предмету, понашање подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, поступање надлежних судова који воде поступак и природа захтева, односно значај расправљаног права за подносиоца, основни су чиниоци који утичу на оцену дужине парничног судског поступка.
Извршни поступак се сматра окончаним спровођењем извршења или доношењем решења о обустави поступка у законом изричито предвиђеним случајевима, а суд је дужан да сагласно одредби члана 5. став 1. Закона о извршном поступку поступа хитно.
Према наводима подносиоца из уставне жалбе, односно хипотекарног дужника у поступку извршења, повреда права на суђење у разумном року односи се на непоступање Врховног суда Србије по захтеву за заштиту законитости изјављеног против решења Окружног суда у Лесковцу Гж. 1469/07 од 23. јула 2007. године, као и на непоступање Општинског суда у Лебану по предлогу хипотекарног дужника, овде подносиоца уставне жалбе за обуставу поступка од 6. јуна 2008. године.
Врховни суд Србије је дописом број 409/08 од 13. маја 2008. године доставио Општинском суду у Лебану захтев за заштиту законитости и наложио да поступи у смислу члана 421. став 2. Закона о парничном поступку. Наведени допис примљен је 28. маја 2008. године, али првостепени суд, није поступио по налогу Врховног суда Србије. Председник већа првостепеног суда је наведеним дописом упућен да поступи у складу са одредбом члана 421. став 2. Закона о парничном поступку, односно да донесе процесно решење применом одредбе члана 401. Закона о парничном поступку.
Поред тога, непоступање првостепеног суда огледа се и у томе да у складу са одредбом члана 68. Закона о извршном поступку, није одлучио о предлогу хипотекарног дужника за обуставу поступка од 6. јуна 2008. године. Наиме, подносилац је предложио обуставу извршном поступку у предмету И. 867/06, јер је над извршним дужником "Агро прогрес" ДОО из Медвеђе отворен поступак ликвидације, а решењем Агенције за привредне регистре од 11. јуна 2007. године, наведени привредних субјект, односно извршни дужник, брисан је из Регистра привредних субјеката. Наиме, одредбом члана 4. Уредбе о поступању државних органа, организација и правних лица према неактивним привредним субјектима из регистра привредних субјеката било је прописано, да се на поступке који се воде пред судовима, државним органима и организацијама органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и правним лицима који поступак воде као поверени посао, у којима је једна страна брисани субјкет, примењују закони којима се уређују поступци у делу који се односе на прекид, односно обуставу поступка.
Уставни суд је утврдио да извршни поступак пред првостепеним судом још увек траје, а да првостепени суд ни након подношења уставне жалбе, а ни касније, није поступио по налогу Врховног суда Србије од 13. маја 2008. године, ни по предлогу хипотекарног дужника од 6. јуна 2008. године и да је од тада протеко непуне четири године.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11), уставну жалбу усвојио и утврдио да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, одлучујући као у тачки 1. изреке.
Крећући се у оквиру захтева постављеног у уставној жалби, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, у тачки 2. изреке наложио надлежном суду да предузме све мере како би се извршни поступак у предмету И. 7934/10 окончао у најкраћем року.
6. Одлучујући о делу уставне жалбе подносиоца у коме је истакао повреду права на правично суђење зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава, Уставни суд је, као претходно разматрао питање да ли радње предузете од стране суда у извршном поступку могу бити оспорене у поступку заштите Уставом зајемчених права. Намирење се одвија кроз судски извршни поступак који представља систем правних норми које уређују одлучивање о принудном извршењу, поступак спровођења извршења, као и својства, процесни положај странака и других субјеката извршног поступка. Специфичност извршног поступка огледа се у томе што он нема за циљ мериторно решење спора, већ се извршни поступак редовно води пошто је спор на ауторитативан и коначан начин већ решен и пошто је дужник већ обавезан на одређено понашање. С тим у вези, Уставни суд указује на праксу Европске комисије за људска права, која је одлучујући о примењивости гаранција садржаних у праву на правично суђење из члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода на извршни поступак, закључила да се одлуке које доноси суд у поступку извршења правноснажне пресуде нужно не односе на ново и посебно одређивање грађанских права и обавеза, у поређењу са поступком који је претходио извршном поступком и која је резултат тог поступка (видети Одлуку у предмету „Антон Дорнбацх против Савезне Републике Немачке“, број 11258/84 ои 46).
Имајући у виду да је обавеза хипотекарног дужника заснована на правноснажном и извршном решењу Општинског суда у Лебану Р, 99/02 од 4. септембра 2002. године, којим је установљена хипотека првог реда у корист извршног повериоца, то је Уставни суд оценио да у извршном поступку није одлучивано о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе, те да се наводи подносиоца уставне жалбе не могу довести у вези са повредом права на правично суђење зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, па је применом одредбе члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио уставну жалбу и одлучио као у тачки 1. изреке.
7. Одлучујући о делу уставне жалбе којим је подносилац тражио да се обустави извршење решења Општинског суда у Лебану И. 867/06 од 24. априла 2007. године, Уставни суд је оценио да је наведеним решењем одбијена као неоснована жалба заступника извршног дужника "Агропрогрес" ДОО из Лебана који је истовремено и хипотекарни дужник коју је изјавио на решење о извршењу И. 128/06 од 7. јула 2006. године. Како оспореним решењем није одређено извршење, већ је извршење одређено решењем о извршењу И. 128/06 од 7. јула 2006. године, то је Уставни суд утврдио да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 86. став 2. Закона о Уставном суду, те је применом одредбе члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду одлучио као у тачки 1. изреке.
8. Уставни суд је ценио и наводе подносиоца уставне жалбе да је поступак извршења покренут против другог правног лица односно да се у конкретном случају ради о два различита привредна субјекта са различитим пореским идентификационим бројем и матичним бројем и различитим оснивачима, тако што је оснивач предузећа "Агропрогрес" из Лебана Миодраг Младеновић, а оснивач предузећа "Агропрогрес" из Медвеће је подносилац. Међутим, имајући у виду одредбу члана 42. Закона о поступку за упис у судски регистар, који је важио у време оснивања извршног дужника, као и одредбу члана 36. Закона о предузећима, којом је било прописано да пре доношења решења о упису у судски регистар, регистарски суд проверава да ли је под истом или сличном фирмом, односно називом већ уписан или уредно пријављен за упис у судски регистар други субјект уписа исте или сродне делатности, односно да под истом или сличном фирмом нису могла бити уписана код истог суда који води регистар два или више предузећа која обављају исту или сродну делатност, то је Уставни суд нашао да су ови наводи подносиоца, без утицаја на повреду права на правично суђење зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава.
Уставни суд је такође ценио и наводе подносиоца уставне жалбе и увидом у документацију приложену уз уставну жалбу, односно у потврду Агенције за привредне регистре, утврдио да је извршни дужник решњем Фи. бр. 45/99 од 11. фебруара 1999. године регистрован код Трговинског суда у Лесковцу, на регистарском улошку број 1-8322-00 и уписан као Предузеће за производњу и промет "Агро прогрес" ДОО из Лебана, а решењем Фи. бр. 137/01 од 23. фебруара 2001. године је извршена промена седишта извршног дужника "Агро промет" ДОО из Медвеђе, матични број 17228072. Из наведеног произлази, да не постоји могућност постојања два привредна субјекта са истим називом која обављају исту или сродну делатност, већ да се у конкретном случају ради о истом правном лицу "Агро прогрес" ДОО из Лебана које је променило седиште у "Агро промет" ДОО из Медвеђе, а које привредно друштво је у својству дужника закључило Споразум о обезбеђењу новчаног потраживања заснивањем заложног права на непокретности хипотекарног дужника пред Општинским судом у Лебану Р. 99/02 од 4. септембра 2002. године.
С обзиром на наводе уставне жалбе и садржину Уставом зајемчених начела сврхе уставних јемстава из члана 19. Устава, ограничења људских и мањинских права из члана 20. став 1. Устава, забране дискриминације из члана 21. Устава, заштите људских и мањинских права и слобода из члана 22. Устава и права на достојанство и слободан развој личности зајемченог одредбом члана 23. Устава, Уставни суд констатује да нема основа за тврдње подносиоца уставне жалбе да су му у извршном поступку повређена наведена уставна начела и права, јер се садржина означених начела и права ни на који начин не може довести у правну и логичку везу са предметом одлучивања у извршном поступку.
9. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 4 2б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 84. Пословника о раду Уставног суда (“Службени гласник РС”, бр. 24/08, 27/08 и 76/11), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић