| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 26.04.2000 | Број: Гзз.196/99- |
| Абстракт: | |||
У проведеном поступку утврђено је ла су катастарске парцеле бр. 1303/2 и 1303/3 настале цепањем раније постојеће парцеле 1303/2 - њива "село" површине 62, 83 ара која је уписана у зк. ул. бр. 377 КО П., као државна својина, власништво Републике Србија, при чему су као носиоци права коришћења уписани МВ овде противник предлагача са 1/2 дела, ЖВ и ПВ обоје са по 1/6 као и предлагачи ДВ, Татјана и АВ, са уделом од по 1/18. Носилац права коришћења ЖВ је преминула, па су за њене наследнике означени овде предлагачи. ПВ је такође преминуо и његови наследници су противници предлагача РВ и МР. Предлагачи нису у државини предметне непокретности, а то нису били ни њихови правни претходници покојни НВ и покојна ЖВ. Противпредлагач МВ је у државини новоформиране катастарске парцеле бр. 1303/2 у површини од 30, 70 ари, а у државини друге новоформиране катастарске парцеле бр. 1303/3 површине 34, 77 ари био је уписани земљишно књижни корисник ПВ, а након његове смрти његови наследници, овде противници предлагача другог и трећег реда.
На основу тако утврђених чињеница нижестепени судови одбили су предлог предлога за уређење начина коришћења спорних парцела. Судови су заузели став да предлагачи нису активно легитимисани за покретање поступка за уређење управљања и коришћења заједничком ствари, јер нису држаоци спорних парцела. Такође су сматрали да у конкретном случају нема места ни примени одредбе члана 73. Закона о основама својинско правних односа. према коме наследник постаје држалац у тренутку отварања наслеђа, јер предмет заоставштине није државина већ право коришћења.
Основано у захтеву за заштиту законитости истиче се да је овакав став нижестепених судова заснован на погрешној примени материјалног права.
Одредбом члана 141-147. Закона о ванпарничном поступку, прописана су правила на основу којих надлежни суд, у случајевима одређеним посебним законима. на захтев заинтересованих учесника, својом одлуком уређује начин управљања и коришћења заједничке ствари. Правила овог поступка о уређењу начина управљања и коришћења заједничке ствари од стране сувласника примењује се на случајеве када више лица има право својине, право коришћења или државине на стварима. Према одредби члана 142. наведеног закона, сваки заједничар је овлашћен да покрене овај поступак самом чињеницом да лично сматра да је од стране другог заједничара повређен у правима која има у односу на управљање и коришћење на заједничкој ствари. Ниједном одредбом која регулише наведену материју право на покретање поступка није ограничено на лица која, као заједничари, морају да буду и држаоци ствари у погледу које постоји несагласност по питању уређења, управљања и коришћења.
Смешање државине права стварне службености
Право на коришћење стварне службености, осим власнику повласног добра, припада и лицима која повласно добро користе у интересу власника повласног добра и по његовом овлашћењу.
Сметање ових лица у вршењу права стварне службености представља и ометање власника повласног добра као држаоца права стварне службености
"Према утврђеном чињеничном стању тужилац је власник парцела, као повласног добра у чију корист је установљено право стварне службености пролаза преко парцела туженог, као послужног добра. Тужилац живи са родитељима у иностранству, па је због тога само два пута користио наведену службеност за долазак на своје парцеле које је оставио на коришћење својој баби као члану породичног домаћинства. Тужени је крајем .06.1996. године целом ширином пута којим је трасирана наведена службеност поставио велику и малу капију, а у јесен 1996. године у сезони бербе грожђа спречио је тужиочеву бабу да са трактором и радницима прође овом трасом тако што је вратио са капије и забранио јој даље пролажење овим путем.
Основано се у захтеву за заштиту законитости истиче да се државина права стварне службености стиче фактичким коришћењем ове службености на начин и у границама утврђеним приликом конституисања службености, тако да је према утврђеним чињеницама тужилац постао држалац права стварне службености и ужива државинску заштиту у складу са одредбама члана 75. Закона о основама својинско правних односа. Право стварне службености пролаза постоји ради омогућавања коришћења повласног добра неопходним коришћењем послужног добра, тако да право на коришћење стварне службености, осим власнику повласног добра, припада и лицима која повласно добро користе у интересу власника повласног добра и по његовом овлашћењу. Ометање ових лица у вршењу права стварне службености представља и ометање власника повласног добра као држаоца права стварне службености, па је у конкретном случају тужилац као власник повласног добра овлашћен да тражи судску заштиту због сметања државине права стварне службености извршен од стране туженог као власника послужног добра Према лицу коме је тужилац као власник повласног добра поверио искоришћавање својих непокретности."