Трошкови поступка.
Захтев.
Рок.
Повлачење тужбе (члан 164. став 7. ЗПП) Наведеним решењем изреком под 1. одбачен је као неблаговремен трошковник туженог у односу на захтев за накнаду трошкова парничног поступка до доношења решење П.623/00 од 10.01.2001 године којим је констатовано да се тужба сматра повученом.
Изреком под 2. обавезан је тужилац да туженом на име накнаде трошкова поступка насталих поводом одустанка од правног лека предлога за повраћај у пређашње стање од 12.01.2001 године, плати износ од 2.125,00 динара.
Благовременом жалбом тужени побија наведено решење у целини са позивом на све жалбене разлоге из чл. 353 ст. 1 ЗППа.
У образложењу жалбе наводи да је решење од 10.01.2001 године којим је констатовано да је тужба повучена добио заједно са предлогом тужиоца за повраћај у пређашње стање и позивом за рочиште заказано за дан 12.02.2001 године, да је у доброј вери држао да је тужилац заиста оправдано пропустио рочиште и да ће суд дозволити повраћај у пређашње стање, али да је супротно очекиваном тужилац повукао предлог за повраћај у пређашње стање на који начин је онемогућио туженог да у законском року тражи трошкове поступка.
Сматра да се побијаним решењем практично даје судска заштита некоректним поступцима па предлаже да Виши трговински суд побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.
Виши трговински суд је испитао побијано решење на основу одредаба чл. 25. Закона о уређењу судова, и одредбе чл. 365. ЗППа и утврдио да жалба туженог није основана.
Наиме, према стању у спису првостепени суд је решењем од 10.01.2001 године утврдио да се тужба сматра повученом применом одредаба чл. 499 ст. 2 Закона о парничном поступку.
Ово решење уручено је пуномоћнику туженог 15.01.2001 године, а он је захтев за накнаду трошкова прецизирао поднеском од 14.02.2001 године, с тим што је трошкове усмено тражио и на рочишту од 12.02.2001 године.
У таквој ситуацији, правилно је првостепени суд поступио када је ставом 1. изреке побијаног решења захтев туженог за накнаду трошкова парничног поступка одбацио као неблаговремен, с обзиром да подношењем захтева за накнаду трошкова парничног поступка на дан 12.02.2001 године тужени очигледно није одржао рок од 15 дана из чл. 164 ст. 7 Закона о парничном поступку код чињенице да је обавештење о повлачење тужбе примио на дан 15.01.2001 године.
Жалбени наводи о прекорачењу рока за истицање захтева за накнаду трошкова парничног поступка у случају повлачења предметне тужбе које дакле није уследило на расправи, нису од утицаја на примену императивних законских норми садржаних у наведеном ставу 7 чл. 164 ЗППа и ове законске одредбе не могу бити промењене ни вољом странака ни вољом суда.
Због тога су у том смислу дати наводи жалбе без утицаја на правилност побијаног првостепеног решења.
Насупрот томе, Виши трговински суд налази да Закон о парничном поступку не познаје институт преурањеног захтева за накнаду трошкова парничног поступка што значи да је странка у могућности да у сваком стадијуму поступка истакне захтев за накнаду трошкова проузрокованих вођењем поступка, с тим што је задњи дан за истицање захтева за накнаду трошкова парничног поступка у ситуацији када повлачење тужбе буде извршено ван расправе 15 дан по пријему обавештења о повлачењу.