| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 04.03.2010 | Број: ИУл-90/2009 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадићи и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 4. Устава Републике Србије, на седници одржаној 4. марта 2010. године, донео је
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности и незаконитости одредаба Тарифног броја 1. Таксене тарифе локалних комуналних такси Одлуке о локалним комуналним таксама ("Службени гласник општине Ваљево", бр. 11/07 и 22/07).
Уставном суду је поднета иницијатива за оцену уставности и законитости Тарифног броја 1. Таксене тарифе локалних комуналних такси Одлуке о локалним комуналним таксама ("Службени гласник општине Ваљево", бр. 11/07 и 22/07).
Подносилац иницијативе истиче да се у Тарифном броју 1. у ставу 8. "Напомена" наводи да се такса за истицање фирми или назива из наведеног тарифног броја умањује за 20% за средња и 50% за мала привредна друштва, а истовремено је ст. 10. и 11. "Напомена" наведеног Тарифног броја одређено да се такса за лица која обављају претежно трговинску делатност умањује за 40%, а за лица која обављају занатску делатност 60%, чиме се по његовом мишљењу, повређује право на једнакост грађана пред законом у смислу једнаких услова привређивања, и то у односу на адвокатску делатност и делатност приватне лекарске праксе. У иницијативи се даље наводи: да самосталне делатности које обављају физичка лица уписана у адвокатску, односно лекарску комору немају статус великог привредног друштва у која су наведеном одлуком сврстана; да се у оспореној Одлуци не помиње умањење за локалну комуналну таксу за наведену категорију физичких лица, тако да су таксе одмерене као да се ради о великом привредном друштву; да су таквим третманом наведене категорије самосталних делатности доведене у неравноправан положај у односу на остала лица која привређују као велико привредно друштво и годишње остваре мултимилионске добити. Такође, у иницијативи се оспорава и висина комуналне таксе, за коју се тврди да је увећана више пута.
У одговору доносиоца акта наводи се: да је правни основ наведене Одлуке садржан у члану 30. Закона о локалној самоуправи и члану 11. Закона о финансирању локалне самоуправе; да су оспорени делови "Напомене" Тарифног броја 1. у складу са чланом 18. Закона о финансирању локалне самоуправе, према коме се актом скупштине јединице локалне самоуправе којим се уводи локална комунална такса утврђују обвезници, висина, олакшице, рокови и начин плаћања комуналне таксе; да су неосновани наводи иницијатора да су оспореном Одлуком делатности адвоката и лекара изједначени са великим привредним друштвима, будући да су у оспореном тарифном броју одређене таксе за истицање фирми за две категорије обвезника, и то - такса за истицање фирми на пословним просторијама (изузев фирми из тачке 2. тог тарифног броја), која се утврђује у годишњем износу по зонама, и такса за истицање фирми на пословним просторијама правних и физичких лица која се баве организовањем игара на срећу и забавних игара, која се утврђује у годишњем износу по зонама; да су наведене одредбе оспорене Одлуке у складу са чл. 17. и 18. Закона о финансирању локалне самоуправе према којима се таксе прописују по врстама делатности, при чему се одређује који критеријуми и које делатности морају бити посебно прописани; да скупштина јединице локалне самоуправе својим актом прописује обвезнике, олакшице, рокове и начин плаћања локалних комуналних такси. Такође, у одговору се истиче и да су неосновани наводи иницијатора у погледу оспоравања висине таксе, будући да се она повећава са пројектованом стопом инфлације.
У спроведеном поступку пред Уставним судом утврђено је следеће:
Оспореном Одлуком о локалним комуналним таксама ("Службени гласник општине Ваљево", бр. 11/07 и 22/07), коју је донео Привремени орган општине Ваљево на седници од 31. маја 2007. године, уводе се локалне комуналне таксе које се плаћају за коришћење права, предмета и услуга на територији општине Ваљево и утврђују висина, олакшице, начин, рокови плаћања и обвезници (члан 1.). Чланом 4. тачка 1. Одлуке прописано је да се локалне комуналне таксе уводе за истицање фирме на пословном простору. Таксеном тарифом локалних комуналних такси, која чини саставни део наведене Одлуке, одредбама Тарифног броја 1. тачке 1. одређено је да се за истицање фирме на пословним просторијама (изузев фирми из тачке 2. овог тарифног броја) такса утврђује у годишњем износу по зонама, а тачком 2. одређено је да се за истицање фирме на пословним просторијама правних и физичких лица која се баве организовањем игара на срећу и забавних игара, такса утврђује у годишњем износу по зонама. У "Напомени" наведеног Тарифног броја одређено је, поред осталог, да се под истакнутом фирмом, сматра сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља делатност, без обзира где је фирма истакнута на пословној просторији (став 3.); да се такса за истицање фирме или назива из овог тарифног броја умањује за 20% за средња привредна друштва, а 50% за мала привредна друштва и то умањење се не односи на тачку 2. тог тарифног броја (став 8.); да се таксе из овог Тарифног броја умањују за 40% за физичка лица која обављају претежно трговинску делатност, а 60% за физичка лица која самостално обављају претежно занатску делатност и да се та умањења не односе на тачку 2. овог тарифног броја (ст. 10. и 11.).
Одредбама члана 21. ст. 1. и 2. Устава утврђено је да су пред Уставом и законом сви једнаки и да свако има право на једнаку законску заштиту без дискриминације. Према члану 84. став 1. Устава, сви имају једнак правни положај на тржишту.
Одредбама чл. 91. и 92. Устава утврђено је да се средства из којих се финансирају надлежности Републике Србије, аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују из пореза и других прихода утврђених законом, да је обавеза плаћања пореза и других дажбина општа и да се заснива на економској моћи обвезника, као и да Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе имају буџете у којима морају бити приказани сви приходи и расходи којима се финансирају њихове надлежности. Одредбом члана 97. тачка 3. Устава утврђено је да Република Србија уређује и обезбеђује систем локалне самоуправе, а према члану 188. став 4. Устава, послови јединице локалне самоуправе финансирају се, поред осталог, из изворних прихода јединице локалне самоуправе и буџета Републике Србије, у складу са законом.
Законом о финансирању локалне самоуправе ("Службени гласник РС", број 62/06) уређена су питања обезбеђивања средстава јединице локалне самоуправе за обављање изворних и поверених послова. Одредбом члана 6. тачка 3) овог закона прописано је да јединици локалне самоуправе припадају изворни приходи остварени на њеној територији у виду локалних комуналних такси. Сагласно члану 11. став 1. Закона, скупштина јединице локалне самоуправе може уводити локалне комуналне таксе за коришћење права, предмета и услуга. Чланом 12. Закона прописано је да је обвезник локалне комуналне таксе корисник права, предмета и услуга за чије је коришћење прописано плаћање локалне комуналне таксе, при чему је одредбом члана 15. став 1. тачка 1) Закона изричито прописано да се локалне комуналне таксе могу уводити за истицање фирме на пословном простору. Одредбама члана 13. наведеног Закона одређено је да таксена обавеза настаје даном почетка коришћења права, предмета или услуге за чије је коришћење прописано плаћање локалне комуналне таксе (став 1.) и да траје док траје коришћење права, предмета или услуге (став 2.). Чланом 16. Закона прописано је да је фирма, у смислу овог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност, да ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму и да се за сваку фирму истакнуту ван пословног објекта плаћа такса за сваку истакнуту фирму. Одредбом члана 17. Закона прописано је да јединица локалне самоуправе може утврдити локалне комуналне таксе у различитој висини зависно од врсте делатности, површине и техничко-употребних карактеристика објекта и по деловима територије, односно у зонама у којима се налазе објекти, предмети или врше услуге за које се плаћају таксе, док је одредбом члана 18. Закона прописано да се актом скупштине јединице локалне самоуправе којим се уводи локална комунална такса утврђују обвезници, висина, олакшице, рокови и начин плаћања локалне комуналне таксе.
Из наведених одредаба Устава и Закона, по оцени Уставног суда, произлази да је обавеза плаћања пореза и других дажбина општа, да се приходи јединице локалне самоуправе уређују законом, да је законом дато овлашћење скупштини јединице локалне самоуправе да уводи локалне комуналне таксе, као и да су законом одређене границе овлашћења скупштине јединице локалне самоуправе при увођењу и утврђивању локалне комуналне таксе. Законом о финансирању локалне самоуправе је на општи начин уређено ко је обвезник локалне комуналне таксе, као и да се локалне комуналне таксе могу уводити за истицање фирме на пословном простору, одређено је значење фирме у смислу тог закона, а прописани су и критеријуми на основу којих скупштина јединице локалне самоуправе може утврђивати висину локалне комуналне таксе. Дакле, Уставни суд налази да је скупштина јединице локалне самоуправе законом овлашћена да својом одлуком одреди висину локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословним просторијама и да висину ове таксе утврди у различитим износима на основу законом прописаних критеријума, као што су и врста делатности и делови територије, односно зоне у којима се налази пословни простор на коме је истакнута фирма.
Чланом 86. став 4. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник РС", број 129/07) прописано је да до конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе.
Из свега наведеног, по оцени Суда, произлази да Привремени орган Скупштине општине Ваљево увођењем локалних комуналних такси за истицање фирме на пословним просторијама није прекорачио границе свог законског овлашћења, нити проширио таксени основ прописан наведеним одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе.
Уставни суд указује да је, сагласно одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе, фирма сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност, те плаћању таксе за истицање фирме подлежу сва правна и физичка лица која на свом пословном објекту истакну назив, односно име под којим обављају одређену делатност, без обзира на то да ли и само обављање делатности тог лица подлеже обавези плаћања локалне комуналне таксе или не.
По оцени Уставног суда, на основу свега наведеног произлази да такса за истицање фирме на пословном простору представља једну врсту локалне комуналне таксе, која је изворни приход јединице локалне самоуправе и коју скупштина јединице локалне самоуправе уређује својим актом, у складу са законом. Законом о финансирању локалне самоуправе се одређују границе овлашћења скупштине општине при увођењу и уређивању свих локалних комуналних такси, па и таксе за истицање фирме на пословном простору и допушта увођење локалних комуналних такси у различитој висини, зависно од врсте делатности и делова територије, односно зона у којима се налазе објекти, предмети или врше услуге за које се плаћају таксе, с тим да ће Влада утврдити највиши дозвољени износ, поред осталог, и за таксу за истицање фирме на пословном простору. Имајући у виду да Влада није утврдила највиши износ за наведену локалну комуналну таксу који би ограничавао скупштину општине у погледу одлучивања о висини таксе за истицање фирме на пословном простору, то је, по оцени Суда, висина овог локалног јавног прихода предмет самосталног уређивања од стране скупштине јединице локалне самоуправе. Стога би упуштање у оцену адекватности износа наведене таксе са становишта његове висине, представљало оцену целисходности оспорене одредбе Одлуке, што, сагласно члану 167. Устава, не спада у надлежност Уставног суда.
Такође, неосновани су и наводи из иницијативе да су оспореном Одлуком делатности адвоката и лекара изједначене са великим привредним друштвима, тако да се тиме повређује уставно право на једнакост грађана пред законом у смислу једнаких услова привређивања, будући да је одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе дато овлашћење јединици локалне самоуправе да може утврдити локалне комуналне таксе у различитој висини зависно од врсте делатности а такође и разне олакшице у плаћању наведене таксе (чл. 17. и 18. Закона). Из наведеног, по оцени Суда произлази да доносилац наведеног оспореног акта није изашао из граница овлашћења утврђеног законом када је прописао обавезу плаћања локалних комуналних такси за истицање фирме на пословним просторијама правних и физичких лица на начин уређен оспореним одредбама Одлуке, а питање начина тог уређивања, односно одређивања олакшица у плаћању таксе, питање је целисходности, о коме Уставни суд, према члану 167. Устава, није надлежан да одлучује.
По оцени Уставног суда, оспореном Одлуком се не повређују уставна начела о једнакости и једнаким условима привређивања, јер се решења из оспорене Одлуке подједнако односе на све који се под истим условима нађу у истој правној ситуацији прописаној оспореном Одлуком.
Имајући у виду све наведено, Уставни суд је оценио да оспорена одредба Тарифног броја 1. Таксене тарифе локалних комуналних такси Одлуке о локалним комуналним таксама на територији општине Ваљево није несагласна са Уставом и законом, па иницијативу није прихватио, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду.
На основу изложеног и одредбе члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07), Уставни суд је одлучио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Боса Ненадић