| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 26.12.2001 | Број: пРев.751/01 |
| Абстракт: | |||
Првостепени суд је утврдио да је Уговором о цесији од 24.06.1996. године тужилац, своје потраживање по рачуну број 46-9 од 25.07.1994. године, а у износу од 136.720 динара, према дужнику, уступио Предузећу „Д.И.“ (цесионару). Првостепени суд је применом одредбе члана 437. став 3. Закона о облигационим односима, којом је прописано да се претпоставља да су доспеле а неисплаћене камате уступљене са главним потраживањем, а тумачећи Уговор о цесији од 24.06.1996. године тако да из истог не произилази да је тужилац на треће лице пренео и своје потраживање за камату на главни дуг по рачуну Б 46-9 у износу од 385.857, 72 динара, који је плаћен у доцњи, усвојио тужбени захтев и за исплату законске затезне камате.Због погрешне примене материјалног права, нижестепени судови нису утврдили битну чињеницу да ли су парничне странке уговориле цесију уместо испуњења или цесију ради наплаћивања, од чега зависи одлука о тужбеном захтеву суда за исплату законске затезна камате.У случају цесије уместо испуњења пријемниково потраживање према уступиоцу престаје часом цесије (члан 444. став 1. Закона о облигационим односима). Код цесије ради наплаћивања уступиочева обавеза гаси се тек када уступиочев дужник (цесус) пријемнику испуни цедирану тражбину. Цесија уместо испуњења представља замену испуњења. па уступилац по сили закона одговара за пуноважност и наплативост цедиране тражбине (члан 443. став 1. Закона о облигационим односима у вези са чланом 308. став 2. Закона о облигационим односима), док у случају цесије ради наплаћивања постоји гаранција само за егзистенцију цедираног потраживања (члан 442. Закона о облигационим односима), а одговорност за наплативост треба посебно уговорити (члан 443. Закона о облигационим односима).Код цесије ради наплаћивања уступиочев дужник (цесус) чак и после обавештења о цесији може бирати да ли ће обавезу испунити пријемнику или уступиоцу (члан 444. став 4. Закона о облигационим односима), а што се не примењује када је реч о цесији уместо испуњења (члан 438. став 2. Закона о облигационим односима). Имајући наведено у виду, битно је да се утврди да ли је уговорена цесија уместо испуњења, када би тужилац имао право на законску затезну камату од доспелости до закључења уговора или је уговорена цесија ради наплаћивања када би имао право на законску затезну камату од доспелости потраживања до наплате потраживања.Првостепени суд ће одредбе Уговора о цесији тумачити -разумети сагласно заједничкој намери уговарача коју ће, у поновном поступку испитати применом члана 99. став 2. Закона о облигационим односима.Са изнетих разлога нижестепене пресуде су укинуте у смислу члана 395. став 2. Закона о парничном поступку јер је из разлога погрешне примене материјалног права на коју је у овом решењу указано, чињенично стање непотпуно утврђено, па је потребно да се утврди да ли је тужилац на пријемника, Предузеће „Д“ пренео према дужнику - овде туженом потраживање уместо испуњења или ради наплаћивања. Зависно од резултата до којих дође првостепени суд ће донети правилну одлуку о тужбеном захтеву тужиоца за исплату законске затезне камате а такође ће одлучити и о трошковима ове парнице.