| Основ: | Zakon o obligacionim odnosima Zakon o parničnom postupku | ||
| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 18.10.2003 | Број: пРев.444/02 |
| Абстракт: | |||
Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку парничне странке су биле у пословном односу по усменом уговору о извођењу занатских радова у грађевинарству који су изведени у периоду од 29. 7. 1998. до 23. 6. 2000. године.
Предмет тужбеног захтева је потраживање тужиоца за извршене а неплаћене радове који на дан 31. 12. 2000. године износи 241.106, 28 динара и обрачуната затезна камата који је тужилац у предлогу за извршење и у поднеску од 13. 3. 2001. године определио на износ од 100.448, 00 динара.
На расправи одржаној дана 5. 10. 2001. године тужилац је преиначио тужбени захтев на износ од 761.160, 36 динара са затезном каматом од 30. 6. 2001. године (241.106, 28 динара по основу главног дуга и 520.354.08 динара по основу обрачунате затезне камате на тај дуг).
Првостепеном пресудом усвојен је тужбени захтев за главни дуг, за износ од 241.106.28 динара, а одбијен је тужбени захтев преко досуђеног износа са образложењем да је захтев за камату неоснован с обзиром на то да је тужилац углавничио затезну камату и на исту тражио затезну камату почев од 31. 8. 2000. године, а што представља "камату на камату" што је супротно чл. 279. ст. 1. и 2. Закона о облигационим односима.
Побијаном пресудом одбијена је жалба и тужиоца и туженог јер је другостепени суд нашао да је одлучено о преиначеном тужбеном захтеву, као и да је правилно примењена одредба члана 279. ст. 1. и 2. Закона о облигационим односима када је одбијен захтев за исплату камате на камату.
Међутим, овај суд налази да су нижестепене пресуде донете уз погрешну примену материјалног права због чега је чињенично стање битно за правилну одлуку о тужбеном захтеву, није утврђено.
Тужилац је тужбом тражио исплату главног дуга за извршене занатске радове и обрачунату затезну камату на тај дуг, од доспелости дуга до 30. 6. 2001. године.
Затезна камата је последица доцње у испуњењу одређене новчане обавезе и тече све до исплате исте.
Иста може бити обрачуната за одређени период у апсолутном износу и утужена уз главни дуг.
Обрачуната затезна камата не може бити предмет посебне тужбе, уколико главни дуг по ком је камата обрачуната није плаћен.
Како су нижестепени судови због погрешно заузетог правног става, да се затезна камата не може обрачунати у апсолутном износу (углавничити) и утужити уз главни дуг из ког произилази, пропустили да утврде висину обрачунате затезне камате од доспелости до 30. 6. 2001. године, то је овај суд применом чл. 395. ст. 2. Закона о облигационим односима укинуо нижестепене пресуде у делу у ком је "тужбени захтев преко досуђеног одбијен" и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.
У поновном поступку суд ће утврдити висину обрачунате затезне камате за потраживање које представља главни дуг и које је предмет тужбеног захтева, те ће имајући у виду изложени став овог суда, поново одлучити о захтеву тужиоца за обрачунату затезну камату.
Утужење затезне камате
| Дескриптори: | ЗОО279 Затезна камата; Камата на камату; Процесна камата ЗОО395 Валутна обавеза; Страна валута; Злато; Курсу у тренутку испуњења; Валутна клаузула; Девизна Клаузула ЗПП333 Правноснажна пресуда постаје...; Пресуђена ствар - Рес иудиката; Одбачај тужбе; Приговор пребијања; |