| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 29.11.1999 | Број: У.634/97 |
| Абстракт: | |||
Како се види из управних списа, закључком првостепеног органа у овој управној ствари је одређено вештачење преко вештака грађевинске струке, са налогом вештаку ближе датим у самом закључку.
Одредбом члана 220. Закона о општем управном поступку је предвиђено да се закључком одлучи о питањима која се тичу поступка, а ставом 2., је предвиђено да се закључком одлучује и о оним питањима која се као споредне појаве у вези са спровођењем поступка која се не решавају решењем.
Одредбом члана 222. истог закона је предвиђено да се против закључка може изјавити жалба само када је то законом изричито предвиђено, а такав закључак мора бити образложен и садржавати упутство о жалби.
По оцени Врховног суда Србије, доношењем закључка о одређивању вештачења првостепени орган није одлучивао о неком праву или обавези тужиоца, па како овај закључак за странку нема карактер решавања у управној ствари већ управљања поступком, и како посебна жалба против овог закључка није предвиђена, то је тужени орган био у обавези да жалбу одбаци као недозвољену, али тиме што је мериторно одлучио у овој управној ствари и жалбу одбио као неосновану, није повређен закон на штету тужиоца.