| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 22.10.2009 | Број: Уж-1323/2009 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Љиљане Вукићевић из Крагујевца, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 22. октобра 2009. године, донео је
Одбацује се уставна жалба Љиљане Вукићевић изјављена против радње Агенције за приватизацију Републике Србије којом је прекинут поступак приватизације ДП „Филип Кљајић" из Крагујевца, предузете током септембра 2006. године, решења Општинског суда у Крагујевцу И.1-1683/06 од 1. децембра 2006. године и решења Општинског суда у Крагујевцу И.1-1670/06 од 28. децембра 2006. године.
1. Љиљана Вукићевић из Крагујевца је 15. јула 2009. године, преко пуномоћника адвоката Ненада Д. Чоловића из Крагујевца, изјавила уставну жалбу против радње Агенције за приватизацију Републике Србије којом је прекинут поступак приватизације ДП „Филип Кљајић" из Крагујевца, предузете током септембра 2006. године, решења Општинског суда у Крагујевцу И.1-1683/06 од 1. децембра 2006. године и решења Општинског суда у Крагујевцу И.1-1670/06 од 28. децембра 2006. године, због повреде права на правично суђење, права на имовину и права на рад зајемчених чланом 32. став 1, чланом 58. и чланом 60. став 4. Устава Републике Србије.
Подноситељка уставне жалбе је истакла да је она бивши радник послодавца ДП „Филип Кљајић" из Крагујевца, те како јој послодавац није исплатио отпремнину, јубиларну награду за 30 година рада, гарантовану зараду за март и април 2001. године и минималну зараду за период од априла 2002. године до априла 2003. године, поднела је тужбу Општинском суду у Крагујевцу, на основу које је донета правоснажна пресуда 2П-ВИ-4566/2003 од 16. јуна 2006. године. У поступку извршења, а на основу наведене пресуде, Општински суд у Крагујевцу донео је решење И.1-1670/06 од 26. октобра 2006. године, којим је било одређено извршење пленидбом новчаних средстава извршног дужника ДП „Филип Кљајић" из Крагујевца. Општински суд у Крагујевцу је, поступајући по жалби извршног дужника, оспореним решењем И.1-1670/06 од 28. децембра 2006. године ставио ван снаге решење о извршењу И.1-1670/06 од 26. октобра 2006. године, са образложењем да се сагласно члану 31. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о приватизацији, који је ступио на снагу 8. јуна 2005. године, не може у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона одредити, нити спровести принудно извршење, нити било каква мера у поступку извршења ради намирења потраживања над дужником за кога је до дана ступања на снагу ових измена донета одлука о реструктурирању. Подноситељка је навела да је овај рок требало да истекне 8. јуна 2006. године, али да је Агенција за приватизацију три дана пре истека рока од једне године закључком прекинула поступак приватизације, због чега је привремено престао да тече прописани рок од једне године, те је она на тај начин „изгубила свако право да наплати своје потраживање утврђено правоснажном пресудом". Истакла је да је, са истим образложењем, Општински суд у Крагујевцу оспореним решењем И.1-1683/06 од 1. децембра 2006. године укинуо и решење И.1-1683/06 од 27. октобра 2006. године, којим је извршни дужник обавезан да плати трошкове спора подноситељки уставне жалбе. Подноситељка је истакла да су оспорена решења предвиђала могућност подношења жалбе, али да их она није уложила.
Такође, подноситељка уставне жалбе је тражила да Уставни суд утврди да су јој радњама Општинског суда у Крагујевцу и Агенције за приватизацију ускраћени право на правично суђење, право на имовину и право на рад, зајемчени чланом 32. став 1, чланом 58. и чланом 60. став 4. Устава, као и да Уставни суд наложи Републици Србији, чији су органи довели до повреде наведених права, да јој исплати отпремнину, јубиларну награду за 30 година рада, гарантовану зараду за март и април 2001. године и минималну зараду за период од априла 2002. године до априла 2003. године, а сходно пресуди Општинског суда у Крагујевцу 2П-ВИ-4566/2003 од 16. јуна 2006. године, као и трошкове спора сходно пресуди 2П-XX-4532/2003 од 8. јуна 2005. године.
2. Уставна жалба је као правно средство установљена Уставом Републике Србије, који је ступио на снагу 8. новембра 2006. године. Сагласно члану 170. Устава, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
Према члану 82. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС", број 109/07), који је ступио на снагу 6. децембра 2007. године, уставна жалба се може изјавити против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства или је законом искључено право на њихову судску заштиту.
Из наведених одредаба Устава и Закона произлази да се уставна жалба може изјавити само против појединачног акта који је донет или радње која је извршена након проглашења Устава Републике Србије 8. новембра 2006. године, те да је једна од претпоставки за изјављивање уставне жалбе да су исцрпљена или да нису предвиђена друга правна средства за заштиту повређених или ускраћених права зајемчених Уставом.
3. Имајући у виду да је уставна жалба изјављена против радње Агенције за приватизацију Републике Србије којом је на рок од 90 дана прекинут поступак приватизације ДП „Филип Кљајић" из Крагујевца, те да је ова радња предузета током септембра 2006. године, дакле пре ступања на снагу Устава, Суд је уставну жалбу у односу на наведену радњу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, јер не постоје претпоставке утврђене Уставом и Законом за вођење поступка.
У односу на део уставне жалбе којим се оспоравају решења донета у извршном поступку - решење Општинског суда у Крагујевцу И.1-1683/06 од 1. децембра 2006. године и решење Општинског суда у Крагујевцу И.1-1670/06 од 28. децембра 2006. године, Уставни суд је утврдио да је одредбама члана 12. Закона о извршном поступку („Службени гласник РС", број 125/04), између осталог, прописано да су правни лекови у поступку извршења и обезбеђења жалба и приговор (став 1.), као и да се против решења донетог у првом степену може изјавити жалба, осим ако је овим законом прописано да жалба није дозвољена (став 2.).
Увидом у оспорена решења утврђено је да садрже поуке о праву на изјављивање жалбе Окружном суду у Крагујевцу. Како из садржине уставне жалбе произлази да против оспорених аката подноситељка уставне жалбе није искористила Законом о извршном поступку прописана правна средства, то је Уставни суд оценио да не постоје Уставом и Законом о Уставном суду утврђене претпоставке за вођење поступка, па је уставну жалбу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду.
Уставни суд наглашава да су извршни поступци И.1-1670/06 и И.1-1683/06, правоснажно окончани, јер су решења о извршењу стављена ван снаге оспореним решењем Општинског суда у Крагујевцу И.1-1683/06 од 1. децембра 2006. године и решењем Општинског суда у Крагујевцу И.1-1670/06 од 28. децембра 2006. године, на која се подноситељка уставне жалбе није жалила, што не спречава подноситељку да своја новчана потраживања према дужнику остварује поново у извршном судском поступку, уколико су се за то стекли законом прописани услови.
4. Полазећи од наведеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, решио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић