| Основ: | Zakon o parničnom postupku Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Савезни уставни суд | Датум: 31.12.1995 | Број: Гзс.12/95 |
| Абстракт: | |||
У захтеву за заштиту законитости Савезног државног тужиоца се истиче да је Врховни суд Србије погрешно сматрао да се ради о судском поравнању те да је погрешно примењен члан 394. став 2. Закона о парничном поступку када је укинуто првостепено и другостепено решење те одбачена тужба.
Указује се да је ревизијским решењем учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 354. став 1. ЗКП-а.
Овакав став у захтеву за заштиту законитости није прихватљив.
Чланом 323. Закона о парничном поступку прописана је обавеза суда да у току целог поступка по службеној дужности пази да ли се води парница о предмету о коме је раније било закључено судско поравнање и да уколико утврди да се парница води о предмету о коме је већ закључено судско поравнање одбаци тужбу.
Суд је у конкретном случају у току поступка потврдио да је о истом потраживању између истих странака закључено поравнање у ванпарничном предмету Р.44/91, па је садржај тог поравнања и коментарисао у пресуди.
Како је судско поравнање по свом процесном - правном дејству изједначено са правноснажном пресудом то као и код оцене постојања правноснажне пресуде треба имати у виду да постоји идентитет странака, идентитет захтева и идентитете чињеничног основа.
У конкретном случају постоји идентитет странака, јер су у поравнању учествовали тужилац, и тужени у својству предлагача и противника, постоји идентитет захтева јер се ради о новчаном потраживању насталом из истог правног основа позајмице 12.000 немачких марака и идентитет чињеничног основа.
Следом наведеног првостепени суд је био дужан да након сазнања за постојање наведеног судског поравнања тужбу тужиоца одбаци.
Како није овако поступио учинио је повреду одредаба Закона о парничном поступку из члана 354. став 2. тачка 11. коју није отклонио ни Окружни суд, па је ревизијски суд правилно поступио када је ревизију туженог усвојио и укинуо другостепену и првостепену пресуду, а тужбу тужиоца одбацио.
У поступку пред ревизијским судом није учињена повреда одредаба Закона о парничном поступку на коју се у захтеву указује па је захтев за заштиту законитости на основу члана 393 у вези члана 415 ЗПП-а одбијен.