Решењем надлежног органа општине означено земљиште од ранијег власника експроприсано је као пољопривредно, по култури воћњак И класе па накнада за такво земљиште није могла да се утврђује према тржишним критеријумима за одређивање накнаде за грађевинско земљиште, како су нижестепени судови то погрешно утврдили.Право на нканду за ову експроприсану непокретност прдлагач је стекао након доношења правноснажног решења о експропријацији, а њена висина се у смислу одредбе чл. 61. Закона о експропријацији одређује према закону који се примењује у време доношења судске одлуке.Према одредби чл. 42. Закона о експропријацији који се у овом случају примењује („Службени гласник РС“, бр. 53/95 са изменама 16/2001) је прописано да се накнада за експроприсано пољопривредно земљиште одређује у новцу према тржишној цени таквог земљишта.Како је побијаним решењем накнада за експроприсану непокретност утврђена према тржишној вредности за грађевинско земљиште, супротно наведеним одредбама Закона, то је Врховни суд у смислу чл. 395. ст. 2. у вези чл. 400. ЗПП укинуо нижестепене одлуке и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду примедбе изнете у овом решењу и висину накнаде за експроприсану непокретност утврдити према тржишној вредности земљишта која се влада за пољопривредно земљиште. При томе код оцене висине тржишне вредности судови ће имати у виду тржишну цену која се влада у проемту тог земљишта према уговорима о купопродаји који су регистровани код надлежне Републичке управе јавних прихода, а потом ће донти нову одлуку о накнади.На основу изложеног Врховни суд је одлучио као у изреци.