| Основ: | Zakon o krivičnom postupku Zakon o obligacionim odnosima Zakon o stanovanju | ||
| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 22.06.1997 | Број: Рев.5070/96 |
| Абстракт: | |||
Ако се тужбени и противтужбени захтев међусобно искључује онда се не може одлучити само по једном од њих
Нижестепени судови су правилно нашли да не постоје услови одштетне одговорности туженог за накнаду измакле користи тужиоцу, па су због тога правилно поступили када су захтјев одбили.
Према одредбама чл. 155. и 189. ст. 3. ЗОО измакла корист представља неостварену имовинску вриједност која би према редовном току ствари или околностима конкретног случаја била остварена (тј. ушла у оштећеникову имовину) да није било поступка штетника који га чини грађанско-правно одговорним.
Дакле, са гледишта одговорности за накнаду штете у виду измакле користи потребно је да се испуне законом предвиђени услови-да корист није остварена, да постоји одређени степен извјесности да би била остварена ("редован ток ствари"), као и допуштеност основа по коме би била остварена.
О томе да ли постоје сви ови услови, који само уколико су кумулативно испуњени, доводе до одговорности за накнаду изгубљене користи, одлучује суд у сваком конкретном случају на основу истих мјерила.
У овој правној ствари није постојала извјесност да би корист за коју тужилац тражи накнаду била остварена да је тужени исплатио тужиоцу девизе са штедног улога по виђењу.
Ово због тога што извјесност значи да би у датим околностима оштећени ту добит заиста и остварио да није било пропуста лица на чију одговорност се оштећени позива.
Процјена тужиоца да би на девизна средства која је имао на штедњи код туженог остварио камату од 15 посто мјесечно код приватних банака, да му је тужени иста вратио на његов захтјев, не може се сматрати извјесношћу у смислу услова за накнаду штете због измакле користи-јер је таква процјена субјективна, с обзиром да не полази од основних и реалних очекивања по редовном току ствари.
Наиме, неосновано је било очекивање остваривања камате од 15 посто мјесечно, јер тако висока каматна стопа није уобичајена у редовном пословању, па се није ни могла остварити, што је пословање приватних банака потврдило (престанак рада и неиспуњење обавезе према великом броју штедиша и то не само у погледу камате већ и самог штедног улога).
Како се захтјев тужиоца заснива на његовој субјективној процјени, а не на основаном очекивању добити која се према редовном току ствари могла остварити, сама повреда уговорне обавезе од стране туженог није могла довести до његове одговорности за накнаду
Делимичном пресудом Први општински суд Београд, од 21.06.1995. године усвојен је захтев тужиље за отказ уговора о закупу стана закључен 01.06.1993. године између сада пок. Н. и туженог и тужени је обавезан да тужиљи преда стан слободан од лица и ствари.
Ова пресуда је потврђена пресудом
| Дескриптори: | ЗКП354/02/13 Изрека пресуде неразумљива; Изрека противречна; Пресуда нема разлога; Знатна противречност ЗАКУП ЗОО189 Накнада материјалне штете; Обична штета; Измакла корист; Измакла добит ЗОС035 Закуп стана; Отказ; Отказни рок; |