| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Србија: Виши привредни суд | Датум: 05.04.2004 | Број: Пж.1999/04 |
| Абстракт: | |||
Чланом 446. ЗОО прописано је преузимање дуга променом дужника, тако што је одређено да се преузимање дуга врши уговором између дужника и преузимаоца на који је пристао поверилац, да о закљученом уговору повериоца може известити свако од њих и свакоме од њих поверилац може саопштити свој пристанак на преузимање дуга, да се претпоставља да је поверилац дао свој пристанак ако је без ограде примио неко испуњење од преузимаоца које је овај учинио у своје име, да уговарачи, као и сваки од њих посебно, могу позвати повериоца да се у одређеном року изјасни да ли пристаје на преузимање дуга, па ако се поверилац у одређеном року не изјасни сматра се да није дао свој пристанак, да уговор о преузимању дуга има дејство уговора о преузимању испуњења за време док поверилац не буде дао свој пристанак на уговор о преузимању дуга, као и ако он одбије да да такав пристанак., У.конкретном случају, спорно је да ли је тужилац дао пристанак на преузимање дуга променом дужника, тј. свој пристанак да износ дуга са уговореном каматом плати само првотужени као преузималац дуга. Из списа предмета то не произилази, већ супротно. На то упућују процесне радње проведене у парничном поступку до закључења главне расправе. Оне се огледају кроз устрајавање тужиоца код захтева да се оба тужена обавежу на плаћање дуга са уговорном каматом од доспелости до исплате. Устрајавањем код тако опредељеног тужбеног захтева тужилац је као поверилац јасно изразио вољу да не пристаје на преузимање дуга од стране првотуженог. Ово под претпоставком да је закључен уговор о преузимању дуга. Међутим, правилно првостепени суд сматра да уговор о преузимању дуга није закључен. Овај уговор се закључује између дужника и преузимаоца, дакле између првотуженог и друготуженог, а они такав уговор нису закључили у смислу члана 446. став 1. ЗОО. Обавештење првотуженог упућено тужиоцу да он преузима исплату дуга ни у ком случају не може се сматрати уговором о преузимању дуга из члана 446. став 1. ЗОО. То обавештење нема ни један од елемената уговора о преузимању дуга и може представљати само уговор о приступању дуга из члана 451. ЗОО. Отуда се не може прихватити став друготуженог да није пасивно легитимисан у овом спору, у смислу чл. 344, 446. и 68. зоо.