Предмет тужбеног захтева је накнада за искоришћавања проналаска по уговору о лиценци који су закључили заступник тужиоца и тужени.
Спорно је да ли је проналазак који представља предмет уговора о лиценци заштићен патентом односно да ли се уопште ради о проналаску који може бити предмет уговора о лиценци.
Првостепени суд је одбио тужбени захтев уз образложење да патент тужиоца није признат те да према томе производ тужиоца не ужива правну заштиту исти пада у јавни домен то јест постаје слободан те у конкретном случају тужилац нема право на заштиту сходно члану 58 став 2 Закона о патентима
Врховни суд Србије, одбио је као неосновану жалбу тужиоца уз образложење да је првостепени суд правилно применио материјално право јер проналазак тужиоца није био заштићен па му према томе не припадају ни права из члана 56 Закона о патентима јер предмет уговора о лиценци може бити само патентирани проналазак што произилази из члана 686 и 688 Закона о облигационим односима