| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Зрењанин: Окружни суд * | Датум: 28.04.2000 | Број: Гж.1899/99 |
| Абстракт: | |||
Пресудом првостепеног суда одбијен је захтев тужиоца да се поништи уговор о доживотном издржавању који су тужиоци закључили са туженим.Другостепени суд је жалбу изјављену против ове пресуде одбио као неосновану и првостепену пресуду потврдио из следећих разлога:Није спорна чињеница да је уговор о доживотном издржавању који се побија закључен 24.08.1995. године, што значи да се на њега не примењује сада важећи пропис Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС“, бр. 46/95) који је ступио на снагу 5.05.1996. године, већ прописи који су важили у време његовог сачињења (члан 237. наведеног закона) .Међутим, тужиоци су и по ранијим прописима изгубили право да захтевају поништај уговора. Ранији Закон о наслеђивању („Сл. гласник СРС“, бр. 52/74, 1/80 и 25/82) који се у конкретном случају примењује није садржавао одредбу о могућности поништаја уговора о доживотном издржавању због недостатака елемената алеаторности како то предвиђа одредба чл. 203. сада важећег Закона о наслеђивању, али су ту могућност пружала општа правила о неважности уговора по Закона о облигационим односима. Уговор о доживотном издржавању коме недостаје елеменат алеаторности није у сваком случају апсолутно ништав, него рушљив уговор (члан 111. ЗОО- Закона о облигационим односима), а право захтевати поништење рушљивог уговора престаје истеком рока од једне године од сазнања разлога рушљивости, односно од три године од дана закључења уговора.Пошто су тужиоци захтев за поништај због недостатка алеаторности истакли након протека ових рокова њихов захтев је ваљало као неоснован одбацити.