| Основ: | Zakon o parničnom postupku Zakon o izvršnom postupku, J.28/00, 73/00, 71/01 | ||
| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Србија: Виши привредни суд | Датум: 08.10.2004 | Број: Пж.5063/04 |
| Абстракт: | |||
Побијаном пресудом првостепеног суда у ставу И изреке, одбијен је приговор туженог, па је решење о извршењу тог суда Ив. бр. 9.655/03 од 08.01.2004. године, одржано на снази у целини. У ставу 2.изреке, обавезан је тужени да плати тужиоцу износ од 23.586.08 динара на име парничних трошкова, у року од 8 дана од правноснажности пресуде под претљом принудног извршења.
Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе чл. 365. ЗПП, Виши трговински суд у Београду налази да је жалба туженог основана.
Пре свега треба поћи од правног основа за доношење решења о извршењу на основу веродостојне исправе. Правни основ за доношење тог решења темељи се у одредби чл. 22. Закона о извршном поступку.
Извршење на основу веродостојне исправе представља изузетак од правила да се извршни поступак спроводи на основу судских одлука, односно одлука других органа, које су подобне за принуду извршења путем суда. Због тога се извршење на основу веродостојне исправе разликује од редовног извршног поступка по правилима поступка која се примењују поводом приговора против таквог решења.
Правила тог поступка су целовито уређења одредбом чл. 54. Закона о извршном поступку. Садржина те законске одредбе опредељује и поступак суда поводом приговора против решења о извршењу на основу веродостојне исправе. Решење о извршењу на основу веродостојне исправе садржи две одлуке суда. Прва је обавезујућа одлука, којом се налаже дужнику да у законском року намири потраживање повериоца, а друга извршна, којом се одређује извршење ради остварења тог потраживања принудним путем.
Зато се решење на основу веродостојне исправе може побијати у целини, или само у делу у коме је дужник обавезан на намирење потраживаља, односно у делу којим је одређено извршење. У зависности од тога, да ли се приговором побија решење у целости или делимично, разликују се и одлуке које суд доноси поводом таквих приговора.
Када се решење о извршењу побија у целини или само у односу на обавезујућу одлуку, извршни суд ће ставити ван снаге решење у делу којим је одређено извршење и укинути спроведене извршне радње, док ће се у односу на обавезујући део одлуке поступак наставити пред парничним судом, као поводом приговора против платног налога. Та одлука извршног суда темељи се на одредби чл. 54. Закона о извршном поступку.
Дакле, у таквој правној ситуацији, одлука о приговору се доноси применом различитих судских поступака у зависности од тога по ком делу одлуке решења о извршењу се решава. Један поступак се тиче решења о извршењу извршне одлуке и он се одвија пред извршним судом по правилима извршног поступка. Други поступак се тиче основаности потраживања чије је испуњење наложено дужника обавезујућом одлуком решења о извршењу и он се спроводи пред парничним судом по правилима парничног поступка. Примена парничног поступка је условљена правном природом обавезујућег дела одлуке решења о извршењу на основу веродостојне исправе. Та одлука има карактер платног налога. Зато у случају приговора и тај лео предлога за извршење добија карактер мандантне тужбе по којој се поступак води пред парничним судом као поводом приговора против платног налога.
У конкретном случају по уложечом приговору дужника - сада туженог донето је решење о ставлх!њу ван снаге побијаног решења у делу којим је одређено извршење, укинуте су спроведене радње и предмет преведен у парницу.
Како треба да гласи изрека пресуде, предвдиђено је одредбом чл. 451. ст. 4. ЗПП. У одлуци о главној ствари суд ће одлучмти да ли се решење о извршењу на основу веродостојне исправе у обавезујућем делу у целини или делимично одржава на снази или се укида.
У конкретном случају, првостепени суд је у ставу И изреке, одбио приговор туженог и решење о извршењу тог суда одржао на снази у целини.
Пре свега, овакво поступање је супротно садржини одредбе мз чл. 451. ст. 4. ЗПП. У овој врсти спора уношење у изреку да се одбија приговор туженог је сувишно и непотребно. Са друге стране, решење о извршењу на основу веродостојне исправе не може се одржати на снази у целини, када је претходно већ донето решење првостепеног суда о стављању ван снаге побијаног решења у делу у коме је одређено извршење, укинуте спроведене радње и предмет је преведен у парнииу. Према томе, правично би изрека првостепене пресуде требала да гласи да се одржава на снази решење о извршењу на основу перодостојне исправе у обавезујућем делу у целини.
Стога по оцени другостепеног суда, првостепена пресуда је захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из чл. 354. ст. 1. тач. 14. ЗПП, јер је изрека пресуде неразумљива.