| Основ: | Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Србија: Виши привредни суд | Датум: 14.04.1992 | Број: Пж.2071/93 |
| Абстракт: | |||
Медју странкама је неспорно да је тужилац туженом издао налог за отварање акредитива и да је тужена банка била у обавези да у име и за рачун тужиоца иностраној фирми исплати 125.280 ДЕМ, да је обавеза доспела 4.11.1991.године, да средства нису пренета инопродавцу, те да је зато тужилац пао у доцњу са исплатом цене из купопродајног уговора.У овом случају, отварање акредитива створило је четири групе правних односа: измедју купца (тужиоца) и продавца (стране фирме); измедју купца .налогодавца за отварање акредитива и банке која акредитив отвара; измедју банке која акредитив отвара и банке коресподента; измедју банке коресподента и корисника акредитива (стране фирме, купца).Према тач.1.чл.3.Једнообразних правила и обичаја за документоване акредитиве, акредитиви су по својој природи трансакције одвојене од продајних и других уговора на којима могу бити засновани, а ови се уговори банке не тичу.Начело одвојености и независности правних односа у оквиру акредитива прихватио је и ЗОО, што се закључује из одредбе чл.1073.ст.1.ЗОО који предвидја да обавеза акредитвне банке према кориснику настаје даном када је кориснику отварање акредитива саопштено.Зато је и тужена банка у самосталној и одвојеној обавези према кориснику акредитива (страној фирми .продавцу) и то од тренутка када је отварање акредитива саопштено продавцу, па, због начела самосталности и одвојености правних односа унутар акредитива, тужилац није активно легитмисан да од банке тражи исплату акредитива његовом кориснику.То што тужена банка није извршила налог може бити од значај ако тужилац претрпи штету из основног правног посла (уговора о купопродаји).
| Дескриптори: | ЗОО1075 АКРЕДИТИВ - ДОКУМЕНТА |