| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Савезни суд | Датум: 01.05.1999 | Број: Ус.699/89 |
| Абстракт: | |||
Из списа ове правне ствари произилази да је царинарница Марибор, поступајући по решењу Савезне управе царина накнадно обавезала тужиоца да за три звона увезена из Аустрије плати царину и друге дажбине у износу од 19.526.170 динара, јер је нашла да нису испуњени услови за примену царинске повластице из члана 29. став 1. тачка 2. Царинског закона.
Одредбом члана 29. став 1. тачка 2. Царинског закона предвиђено је да су ослобођени плаћања царине "државни органи, организације удруженог рада, заједнице и друге организације-на робу коју бесплатно приме из иностранства за научне, просветне, културне, спортске, хуманитарне, здравствене и социјалне сврхе и за стручно оспособљавање привремено незапослених радника". Обзиром да је у конкретном случају робу-црквена звона увезао Завод за цркву, корисник робе у конкретном случају не улази у круг лица која по одредби члана 29. став 1. тачка 2. ЦЗ могу бити ослобођена од плаћања царине.
Исто тако, из наведене одредбе закона произлази да је основни услов за признавање повластице намена робе за које се сврхе увози.
Црквено звоно, по својој природи, може бити употребљено само за њему својствене сврхе које се, по схватању Савезног суда, не могу сврстати ни у једну од сврха које су члану 29. став 1. тачка 2. ЦЗ побројане да би се остварило право на ослобођење од плаћања царине.