| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 08.12.2011 | Број: Уж-748/2009 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд у саставу: заменик председника др Марија Драшкић и судије др Оливера Вучић, Братислав Ђокић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Момчила Златковића, Зорана Петровића и Зорана Павловића, свих из Велике Плане, Стојанча Ђорђевића из Марковца и Слободана Шулејића из Крњева, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 8. децембра 2011. године, донео је
1. Усваја се уставна жалба Момчила Златковића, Зорана Петровића, Зорана Павловића, Стојанча Ђорђевића и Слободана Шулејића и утврђује да је пресудом Окружног суда у Смедереву Уж-21/08 од 8. октобра 2008. године повређено изборно право подносилаца уставне жалбе зајемчено одредбама члана 52. Устава Републике Србије.
2. Налаже се Управном суду да у року од 30 дана од дана достављања ове одлуке измени оспорени појединачни акт из тачке 1.
1. Момчило Златковић, Зоран Петровић и Зоран Павловић, сви из Велике Плане, Стојанча Ђорђевић из Марковца и Слободан Шулејић из Крњева су 15. маја 2009. године поднели Уставном суду уставну жалбу против пресуде Окружног суда у Смедереву Уж-21/08 од 8. октобра 2008. године, због повреде изборног права зајемченог одредбама члана 52. Устава Републике Србије.
У уставном жалби је, између осталог, наведено: да су подносиоци уставне жалбе изабрани за одборнике у Скупштини општине Велика Плана са изборне листе "Српска радикална странка - Томислав Николић"; да је Душан Марић, овлашћено лице Српске радикалне странке, 19. и 20. септембра 2008. године предао Скупштини општине Велика Плана „бланко оставке“ подносилаца уставне жалбе, али да на седници Скупштине општине Велика Плана одржаној 6. октобра 2008. године те оставке нису прихваћене; да је Душан Марић 6. октобра 2008. године поднео жалбу Окружном суду у Смедереву због недоношења одлуке Скупштине општине Велика Плана о престанку мандата; да је тај суд донео оспорену пресуду којом је утврдио престанак одборничког мандата подносиоцима уставне жалбе; да је оспорена пресуда незаконита јер је њоме повређено изборно право подносилаца уставне жалбе. Предложили су да Уставни суд поништи пресуду Окружног суда у Смедереву Уж-21/08 од 8. октобра 2008. године.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овом предмету:
Скупштина општине Велика Плана на седници 6. октобра 2008. године није донела одлуку о утврђивању престанка мандата одборницима, између осталих, подносиоцима уставне жалбе, због подношења оставки које је у њихово име предао Душан Марић овлашћено лице Српске радикалне странке. Имајући то у виду, Душан Марић као овлашћено лице Српске радикалне странке у Скупштини општине Велика Плана, изјавио је жалбу Окружном суду у Смедереву са предлогом да тај суд утврди престанак мандата подносиоцима уставне жалбе, одборницима у Скупштини општине Велика Плана. Окружни суд у Смедереву је оспореном пресудом Уж-21/08 од 8. октобра 2008. године утврдио престанак мандата са даном 8. октобром 2008. године одборницима Српске радикалне странке у Скупштини општине Велика Плана, између осталих, и подносиоцима уставне жалбе. У образложењу ове пресуде је, између осталог, наведено: да је увидом у уговор о регулисању међусобних односа између подносиоца изборне листе и кандидата за одборнике у Скупштини општине Велика Плана, овереним од стране суда, а у свему закљученим у складу са одредбама члана 47. Закона о локалним изборима, утврђено да су у овом уговору наведена лица свој мандат одборника у Скупштини општине Велика Плана ставила на располагање подносиоцу изборне листе, да су на подносиоца изборне листе пренели право да у њихово име поднесе оставку на функцију одборника и да самостално одлучи да ли ће и када поднети оставку и да оставку преда председнику Скупштине општине Велика Плана; да су оставке предате 19. и 20. септембра 2008. године Скупштини општине Велика Плана од стране овлашћеног лица, али да Скупштина општине Велика Плана о поднетим оставкама није одлучила на седници која је одржана после подношења ових оставки; да је стога Окружни суд одлучио уместо Скупштине општине Велика Плана, на основу члана 49. став 2. Закона о локалним изборима, утврдио престанак мандата одборницима.
4. Одредбама члана 52. Устава, утврђено је: да сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и буде биран (став 1.); да је изборно право опште и једнако, избори су слободни и непосредни, а гласање је тајно и лично (став 2.); да изборно право ужива правну заштиту у складу са законом (став 3.).
Одредбама члана 61. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07) прописано је: да свако коме је повређено право коначним или правноснажним појединачним актом, донетим на основу закона или другог општег акта, за који је Одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, има право да тражи од надлежног органа измену тог појединачног акта (став 1.); да се предлог за измену коначног или правноснажног појединачног акта, донетог на основу закона или другог општег акта, за који је Одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, може поднети у року од шест месеци од дана објављивања одлуке у "Службеном гласнику Републике Србије", ако од достављања појединачног акта до подношења предлога или иницијативе за покретање поступка није протекло више од две године (став 2.).
5. Уставни суд је, на седници одржаној 21. априла 2010. године, донео Одлуку ИУз број 52/2008, којом је, између осталог, утврђено да одредбе члана 47. Закона о локалним изборима нису у сагласности са Уставом и потврђеним међународним уговорима.
Одредбама члана 47. Закона о локалним изборима био је уређен институт уговора између кандидата за одборника, односно одборника и подносиоца изборне листе, којим се могло предвидети право подносиоца изборне листе да у име одборника поднесе оставку на функцију одборника у скупштини јединице локалне самоуправе и на основу кога је подносилац изборне листе могао да слободно располаже мандатом одборника, а ^уређен је био и институт бланко оставке.
Уставни суд је оценио да се наведеним одредбама Закона, на основу којих подносилац изборне листе може, располажући мандатом одборника, одлучивати и о дужини трајања мандата одборника, односно о престанку мандата одборника, ограничава остварено право грађанина да буде биран, зајемчено одредбама члана 52. Устава. Наиме, право грађанина да буде биран утврђено Уставом и потврђеним међународним уговорима, према схватању Уставног суда, подразумева и право на задржавање и несметано уживање одборничког мандата у периоду на који је одборник изабран и гарантовану заштиту од самовољног одузимања, односно престанка мандата стеченог на изборима. С обзиром на то да се давањем овлашћења подносиоцу изборне листе да слободно располаже мандатом одборника, фактички даје овлашћење да арбитрерно одлучује о престанку одборничког мандата, Уставни суд је утврдио да оспорене одредбе Закона нису у сагласности са наведеним одредбама Устава.
Поред тога, институт „бланко оставке“ из члана 47. Закона, на основу кога подносилац бланко оставке преноси овлашћење за подношење оставке на подносиоца изборне листе, а подносилац изборне листе самостално одлучује о томе да ли ће и када ће реализовати овлашћење да у име одборника поднесе оставку, према оцени Уставног суда, није у складу са основним правним принципом да изјава воље о оставци треба да одговара стварној вољи носиоца јавне функције, нити уставном одређењу да јавна функција може престати на лични захтев носиоца јавне функције. Уставни суд сматра да функција одборника, као и друга јавна функција, може увек престати вољом њеног носиоца, али та воља мора да одговара стварној вољи одборника у тренутку подношења оставке и да буде слободно изражена. У ситуацији када стављање на располагање тзв. бланко оставке може представљати услов да неко буде кандидован за одборника и када подносилац изборне листе самостално одлучује о томе да ли ће и када ће активирати унапред потписану „бланко оставку“, Уставни суд је нашао да таква оставка не представља чин слободне воље одборника.
6. Полазећи од наведеног, Уставни суд констатује да је оспорена пресуда донета на основу одредбе члана 49. став 2, а у вези одредаба члана 47. Закона о локалним изборима, којима је био уређен институт уговора између кандидата за одборника, односно одборника и подносиоца изборне листе, а којим се могло предвидети право подносиоца изборне листе да у име одборника поднесе оставку на функцију одборника у скупштини јединице локалне самоуправе и на основу кога је подносилац изборне листе имао право да
слободно располаже мандатом одборника. Наиме, Окружни суд у Смедереву је, одлучујући о жалби изјављеној због недоношења одлуке Скупштине општине Велика Плана о престанку мандата одборника, овде поднослаца уставне жалбе, донео оспорену пресуду којом је утврдио престанак њиховом мандата, са образложењем да су подносиоци уставне жалбе закључењем уговора о регулисању међусобних односа са подносиоцем изборне листе, пренели на подносиоца изборне листе и право да слободно располаже њиховим мандатом одборника и да самостално одлучи да ли ће реализовати добијена овлашћења и одреди време када ће то учинити, па имајући у виду чињеницу да је уговор закључен у складу са одредбама члана 47. Закона о локалним изборима, то он производи правно дејство и подносилац изборне листе подношењем оставке у име одборника, овде подносилаца уставне жалбе, остварује своје право из уговора.
Међутим, Уставни суд оцењује да је оспорени појединачни акт донет у складу са тада важећим одредбама Закона о локалним изборима, али да је овим актом повређено пасивно изборно право подносилаца уставне жалбе зајемчено одредбама члана 52. Устава. Чињеница да су судови или други државни органи и организације којима су поверена јавна овлашћења поступали и доносили одлуке које су биле у складу са тада важећим законом, не значи да тим одлукама нису могла бити повређена уставна права оних лица о чијим правима, обавезама или на закону заснованом интересу је одлучивано. Наиме, уређивањем института уговора који за предмет има располагање одборничким мандатом, законодавац је на посредан начин изменио Уставом опредељену природу представничког мандата и фактички увео прикривени императивни мандат одборника, али не у односу на оне које по Уставу одборник представља - који су га изабрали и који су му поверили мандат, већ у односу на политичку странку, односно другог овлашћеног предлагача на чијој је листи кандидован за одборника. Ово је за последицу имало да је не само подносиоцима уставне жалбе, него и великом броју других лица повређено пасивно изборно право, односно право да несметано уживају одборнички мандат у периоду на који су изабрани.
По оцени Уставног суда, сама чињеница да стављање на располагање тзв. бланко оставке може представљати услов да неко буде кандидован за одборника, доводи до закључка да то није чин слободне воље одборника. Даље, полазећи од тога да је подносиоцима уставне жалбе, у суштини, мандат престао на основу одлуке подносиоца изборне листе да реализује своје право из уговора, то произлази да је подносиоцима уставне жалбе повређено пасивно изборно право, које, поред тога што подразумева право сваког да буде биран, подразумева и право сваког да задржи и несметано ужива одборнички мандат у периоду на који је изабран и гарантује му и заштиту од самовољног одузимања, односно престанка мандата стеченог на изборима.
Из наведених разлога, Уставни суд је на седници одржаној 21. априла 2010. године и донео Одлуку 1Уз број 52/2008, којом је, између осталог, утврђено да одредбе члана 47. Закона о локалним изборима нису у сагласности са Уставом и потврђеним међународним уговорима, на који начин је одредбе закона на основу којих је донет оспорени појединачни акт уклонио из правног поретка. Међутим, заштита уставног права подносиоцима уставне жалбе не може се ускратити само због тога што су одредбе Закона за које је утврђено да нису у сагласности с Уставом престале да важе даном објављивања Одлуке Суда у "Службеном гласнику Републике Србије". Ово стога што наведена Одлука Уставног суда, управо супротно, указује на основаност тврдње подносилаца уставне жалбе о повреди њиховог Уставом зајемченог права оспореним појединачним актом. У случају да подносиоци нису уставном жалбом оспорили акт о престанку одборничког мандата, имали би право да, сагласно одредбама члана 61. Закона о Уставном суду, траже од надлежног органа измену тог појединачног акта.
7. На основу изложеног и одредаба члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду, Уставни суд је уставну жалбу усвојио и утврдио да је оспореном пресудом подносиоцима уставне жалбе повређено изборно право из члана 52. Устава. Разматрајући захтев подносилаца уставне жалбе за отклањање штетних последица проузрокованих повредом њиховог Уставом зајемченог права, Уставни суд је оценио да су у конкретном случају последице учињене повреде такве природе да их треба отклонити на начин на који се отклањају последице настале услед примене општег акта за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговором или законом, а то је измена коначног или правноснажног појединачног акта. Стога је Управном суду, као надлежном органу, наложено да у року од 30 дана од дана достављања ове одлуке, измени оспорени појединачни акт којим је утврђен престанак мандата подносилаца уставне жалбе, а у складу са ставовима Суда израженим у овој одлуци. С обзиром на наведено, применом одредбе члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, одлучено је као у тачки 2. изреке. Исти став Уставног суда изражен је у већем броју предмета (нпр. у одлукама Уж-1241/2008 од 23. јуна 2011. године и Уж-1371/2008 од 23. јуна 2011. године).
8. Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, одлучио као у изреци.
ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА
УСТАВНОГ СУДА
др Марија Драшкић