| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 24.10.2013 | Број: ИУо-870/2010 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Б. Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 3. Устава Републике Србије, на седници одржаној 24. октобра 2013. године, донео је
Утврђује се да одредбе члана 4. став 1. у делу који глас и: „зграда бруто развијене грађевинске површине преко 800м2“ и ст. 2. до 5. и чл. 5. и 6. Правилника о садржини и начину издавања грађевинске дозволе („Службени гласник РС“, број 93/11), нису у сагласности са законом.
Поводом поднетих иницијатива за покретање поступка за оцену законитости, Уставни суд је, на седници одржаној 7. марта 2013. године, донео Решење ИУо-870/2010 којим је, између осталог, покренуо поступак за утврђивање незаконитости одредаба чл. 4. до 6. Правилника наведеног у изреци. Полазећи од релевантних одредаба Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-УС, 24/11 и 121/12), Уставни суд је оценио да се , као спорн о, основано може поставити питање да ли је министар био овлашћен да оспореним Правилником предвиди издавање грађевинске дозволе за прву и другу етапу изградње одређених зграда.
Наведено решење о покретању поступка достављено је министру грађевинарства и урбанизма на одговор. Како министар није у остављеном року, а ни накнадно, доставио одговор, Уставни суд је, сагласно одредби члана 34. став 3. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 – Одлука УС ) наставио поступак у коме је утврдио следеће:
Оспорени Правилник о садржини и начину издавања грађевинске дозволе („Службени гласник РС“, број 93/11) донео је министар животне средине, рударства и просторног планирања, на основу овлашћења из члана 201. тачка 11) Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-УС и 24/11). Правилником се ближе прописују садржина и начин издавања грађевинске дозволе (члан 1.), предвиђено је да се грађевинска дозвола издаје на захтев инвеститора који намерава да гради, односно догради објекат (у даљем тексту: инвеститор) и прописана је садржина захтева за издавање грађевинске дозволе, као и да у случају да се објекат гради по деловима који представљају техничку и функционалну целину, захтев садржи и податке о планираним фазама, односно етапама грађења и коначном року завршетка радова (члан 2.); одређена је документација која се прилаже уз захтев за издавање посебне грађевинске дозволе за извођење припремних радова, као и садржина ове грађевинске дозволе (члан 3.). Оспореним чланом 4. Правилника прописано је: да грађевинска дозвола за изградњу зграда бруто развијене грађевинске површине преко 800м2, на основу правноснажног решења о локацијској дозволи којим је предвиђена фазна, односно етапна изградња, садржи податке о фазама, односно етапама на које се односи грађевинска дозвола (став 1.); да грађевинска дозвола за прву етапу изградње зграде из става 1. овог члана садржи податке о – конструкцији зграде закључно са кровом, инсталатерским радовима који се морају извести у овој етапи (делови инсталација испод темељне конструкције, дренажа и друге сличне инсталације, као и громобранска инсталација у конструкцији), а по потреби и радове на обезбеђењу ископа темељне јаме, суседних објеката и стабилности терена, као и обавезу инвеститора да радове заврши у року који одреди надлежни орган и могућности да се тај рок продужи за највише шест месеци, зависно од врсте, намене и површине зграде, технологије грађења, као и места где се иста налази (став 2.); да грађевинска дозвола за другу етапу изградње зграде из става 1. овог члана садржи податке о преосталим радовима, који нису обухваћени првом етапом грађења, у циљу завршетка изградње зграде, као и радове на уређењу слободних простора на предметној парцели (став 3.); да се грађевинске дозволе за прву и другу етапу изградње издају решењем, на захтев инвеститора који намерава да гради зграду из става 1. овог члана, у року од осам дана од дана подношења уредног захтева (став 4.); да се грађевинска дозвола за другу етапу изградње зграде издаје по правноснажности грађевинске дозволе за прву етапу изградње објекта, у року од осам дана од дана подношења уредног захтева (став. 5.). Оспореним чланом 5. Правилника предвиђено је: да захтев за издавање грађевинске дозволе за прву етапу изградње зграде из члана 4. овог правилника, поред података из члана 2. став 2. овог правилника, садржи и податке о – решењу конструкције зграде, изолатерским радовима и радовима на инсталацијама (водовода и канализације, машинских и електро инсталација) који се из технолошких разлога морају извести у овој етапи изградње, по потреби, извођењу радова на рушењу и измештању постојећих објеката и инсталација, те обезбеђењу темељне јаме и стабилности терена и заштити суседних објеката, ако је то утврђено локацијском дозволом (став 1.); да се уз захтев из става 1. овог члана, поред документације наведене у члану 7. став 2. Правилника, подноси и главни архитектонски пројекат за прву етапу изградње зграде, у три примерка, главни пројекат конструкције зграде и главни пројекат инсталација (водовода и канализације, машинских инсталација и електро инсталација), а по потреби и главни пројекат уклањања постојећег објекта и инсталација, обезбеђења темељне јаме, стабилности терена и заштите суседних објеката, као и доказ о уређивању односа у погледу плаћања накнаде за уређивање грађевинског земљишта (став 2.). Према одредбама оспореног члана 6. Правилника, захтев за издавање грађевинске дозволе за другу етапу изградње зграде из члана 4. овог правилника, који се подноси најкасније у року од шест месеци од дана правноснажности решења о издавању грађевинске дозволе за прву етапу изградње, поред података из члана 2. став 2. овог правилника, садржи и податке о радовима и инсталацијама који нису обухваћени првом етапом изградње, а који се односе на преостале грађевинске радове, грађевинско-занатске радове, на инсталације водовода и канализације, електро инсталације, машинске инсталације (грејања, вентилације, климатизације и гасних инсталација), податке о лифтовима и ескалаторима, податке о заштити од пожара и уређењу слободних простора на парцели (став 1.), а уз захтев из става 1. овог члана, поред документације наведене у члану 7. став 2. Правилника, подноси се и главни архитектонско-грађевински пројекат за другу етапу изградње, у три примерка, главни пројекат инсталација водовода и канализације, главни пројекат електро инсталација, главни пројекат машинских инсталација (грејања, вентилације, климатизације и гасних инсталација), главни пројекат лифтова и ескалатора, главни пројекат заштите од пожара и главни пројекат уређења слободних простора на предметној парцели (став 2.). Одредбама члана 7. Правилника прописано је, поред осталог, да се уз захтев за издавање грађевинске дозволе подноси идејни или главни пројекат у три примерка (став 1.) и одређена је и друга документација која се, поред идејног или главног пројекта, прилаже уз захтев за издавање грађевинске дозволе. (став 2.).
Одредбом члана 201. тачка 11) Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-УС, 24/11, 121/12, 42/13-УС и 50/13-УС), која је наведена као правни основ за доношење оспореног Правилника, прописано је да министар прописује ближе садржину и начин издавања грађевинске дозволе (чл. 136. и 137.). Одредбом члана 1. Закона прописано је да се овим законом уређује, поред осталог, изградња објеката, док је одредбама члана 2. Закона одређено: да је објекат грађевина спојена са тлом, која представља физичку, функционалну, техничко-технолошку или биотехничку целину (зграде свих врста, саобраћајни, водопривредни и енергетски објекти, објекти инфраструктуре електронских комуникација-кабловска канализација, објекти комуналне инфраструктуре, индустријски, пољопривредни и други привредни објекти, објекти спорта и рекреације, гробља, склоништа и сл.) (тачка 22)), да је зграда објекат са кровом и спољним зидовима, изграђена као самостална употребна целина која пружа заштиту од временских и спољних утицаја, а намењена је за становање, обављање неке делатности или за смештај и чување животиња, робе, опреме за различите производне и услужне делатности и др. и да се зградама сматрају и објекти који имају кров, али немају (све) зидове (нпр. надстрешнице), као и објекти који су претежно или потпуно смештени испод површине земље (склоништа, подземне гараже и сл.) (тачка 23)), да припремни радови јесу радови који претходе грађењу објекта и односе се нарочито на – рушење постојећих објеката на парцели, измештање постојеће инфраструктуре на парцели, рашчишћавање терена на парцели, обезбеђење простора за допрему и смештај грађевинског материјала и опреме, грађење и постављање објеката, инсталација и опреме привременог карактера за потребе извођења радова (постављање градилишне ограде, контејнера и сл.), земљани радови, радови којима се обезбеђује сигурност суседних објеката, односно сигурност и стабилност терена (шипови, дијафрагме, потпорни зидови и сл.), обезбеђивање несметаног одвијања саобраћаја и коришћење околног простора (тачка 28) ). Законом је такође прописано: да се локацијска дозвола издаје решењем за изградњу нових и доградњу постојећих објеката, за објекте за које се по овом закону издаје грађевинска дозвола, а садржи све услове и податке потребне за израду техничке документације, у складу са важећим планским документом, као и да се локацијском дозволом, по захтеву инвеститора, може предвидети и фазна, односно етапна изградња (члан 54. ст. 1. и 2.); да се грађење објекта врши на основу грађевинске дозволе и техничке документације, под условима и на начин утврђен овим законом (члан 110.); да се техничка документација за грађење и реконструкцију објекта израђује као генерални пројекат, идејни пројекат, главни пројекат, извођачки пројекат и пројекат изведеног објекта (члан 116.); да се главни пројекат израђује за потребе грађења објекта и прибављања грађевинске дозволе, да главни пројекат садржи, нарочито – 1) ситуационо решење, 2) детаљне инжењерскогеолошке-геотехничке услове изградње објекта, 3) геодетске подлоге, 4) податке о функционалним, конструктивним и обликовним карактеристикама објекта; 5) разраду техничко-технолошких карактеристика објекта са опремом и инсталацијама, 6) прорачун грађевинских конструкција, стабилности и сигурности објекта, 7) решење темељења објекта, 8) податке потребних геодетских радова у току изградње, 9) техничко решење инфраструктуре са начином прикључења и уређења слободних површина, 10) услове заштите објекта и суседних објеката, 11) техничко-технолошка и организациона решења за изградњу објекта, 12) разраду мера за спречавање или смањење негативних утицаја на животну средину кроз одговарајући технолошки процес, 13) трошкове изградње и одржавања објекта, 14) друге пројекте, елаборате и податке зависно од намене објекта, као и да главни пројекат обавезно садржи и изјаву одговорног пројектанта и вршиоца техничке контроле, којом се потврђује да је главни пројекат урађен у складу са локацијском дозволом и правилима струке (члан 119. ст. 1. до 3.). Законом је такође прописана и обавезна садржина посебних врста главних пројеката, и то: главног пројекта за грађење, односно реконструкцију стамбених и помоћних објеката породичног домаћинства чија укупна бруто развијена грађевинска површина не прелази 400м2, односно економских објеката на селу до 600м2, за које грађевинску дозволу издаје јединица локалне самоуправе (члан 120.); главног пројекта за грађење, односно реконструкцију објеката високоградње, за које грађевинску дозволу издаје јединица локалне самоуправе (члан 121.) и главног пројекта за грађење објеката нискоградње, за које грађевинску дозволу издаје јединица локалне самоуправе (члан 122.).
Одредбе Закона о планирању и изградњи којима се уређује издавање грађевинске дозволе и друга питања у вези са овом дозволом, систематизоване су у оквиру Главе ВИ. овог закона (чл. 133. до 147.). Тако је одредбама члана 135. Закона прописано да се уз захтев за издавање грађевинске дозволе прилаже, поред осталог, локацијска дозвола и идејни или главни пројекат у три примерка, са извештајем о извршеној техничкој контроли. Одредбама члана 136. Закона прописан о је да грађевинска дозвол а садржи, нарочито, податке о: инвеститору; објекту чије се грађење дозвољава, са подацима о габариту, спратности, укупној површини и предрачунској вредности објекта, катастарској парцели на којој се гради објекат, постојећем објекту који се руши или реконструише ради грађења, року важења грађевинске дозволе и року завршетка грађења и документацији на основу које се издаје (став 1.), као и да се грађевинска дозвола издаје решењем у року од осам дана од дана подношења уредног захтева, а да је саставни део решења и главни пројекат (став 3.). Сагласно одредбама члана 137. Закона, грађевинска дозвола се издаје за цео објекат, односно за део објекта, ако тај део представља техничку и функционалну целину (став 1.); припремни радови се изводе на основу грађевинске дозволе из става 1. овог члана (став 2.), а припремни радови за објекте из члана 133. овог закона (објекти за које грађевинску дозволу за изградњу издаје министарство надлежно за послове грађевинарства) , као и за објекте бруто развијене грађевинске површине преко 800м2, могу се изводити и на основу посебне грађевинске дозволе (став 3.). Сагласно одредбама члана 138а Закона, грађењу се може приступити на основу правноснажног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона (став 1.), а инвеститор може приступити грађењу и на основу коначног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона, на сопствени ризик и одговорност (став 2.). Одредбом члана 201. тачка 8) Закона прописано је да министар прописује ближе садржину информације о локацији и локацијске дозволе (чл. 53. и 55.).
Имајући у виду предмет спорног уставноправног питања у овој правној ствари, Уставни суд је пошао од одредаба Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05, 101/07 и 95/10) , којима је прописано да министарства и посебне организације доносе, поред осталог, правилнике и да се правилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе (члан 15. ст. 1. и 2.) и да министарства и посебне организације могу доносити прописе само када су на то изричито овлашћени законом или прописом Владе, те да министарства и посебне организације не могу прописом одређивати своје или туђе надлежности, нити физичким и правним лицима установљавати права и обавезе које нису већ установљене законом (члан 16.). Из наведеног произлази да се правилником, као прописом органа државне управе, разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе, те да је, сагласно одредби члана 201. тачка 11) Закона о планирању и изградњи, министар надлежан за послове грађевинарства овлашћен да правилником ближе пропише садржину и начин издавања грађевинске дозволе, који су уређени одредбама чл. 136. и 137. Закона. С тим у вези, Уставни суд констатује да је, полазећи од наведеног законског овлашћења, министар донео оспорени Правилник.
Међутим, разматрајући законитост оспорене одредбе става 1. члана 4. Правилника Уставни суд је утврдио да је министар прописујући, између осталог, да грађевинска дозвола за изградњу зграда бруто развијене грађевинске површине преко 800м2 садржи податке о фазама, односно етапама на које се односи грађевинска дозвола, одредио и објекте код којих постоји могућност фазне, односно етапне изградње. Како је, сагласно одредби члана 201. тачка 11) Закона, министар једино био овлашћен да разради и конкретизује постојеће одредбе Закона у погледу садржине и начин а издавања грађевинске дозволе , Уставни суд је оценио да је министар прекорачио своја овлашћења када је одредбом члана 4. став 1. Правилника одредио објекте код којих постоји могућност фазне, односно етапне изградње . Сагласно изнетом, Уставни суд је утврдио да оспорена одредба члана 4. став 1. Правилника у делу који гласи: „зграда бруто развијене грађевинске површине преко 800м2“, није у сагласности са Законом.
Полазећи од садржине оспореног Правилника, Уставни суд сматра да се у овој правној ствари, као претходно, поставља питање значења етапне изградње објеката. Међутим, како етапна и фазна изградња објеката нису дефинисане и уређене ни Законом о планирању и изградњи, већ су само предвиђене као могући начини изградње објеката (члан 54. став 2.), Уставни суд је, у циљу давања одговора на наведено претходно питање, пошао од одредаба члана 7. Правилника о садржини информације о локацији и о садржини локацијске дозволе („Службени гласник РС“, број 3/10) којима је , између осталог, прописано: да локацијска дозвола, која се у складу са Законом издаје решењем, у диспозитиву решења садржи нарочито могуће и обавезујуће фазе у реализацији пројекта (став 1. тачка 9)) и да локацијска дозвола, која се издаје за цео објекат, у диспозитиву решења садржи и податке о могућности фазне изградње, ако ти радови представљају техничко-технолошку, амбијенталну, односно грађевинску целину (посебне ламеле објекта и сл.) или је за њихово извођење предвиђено издавање посебне грађевинске дозволе (припремни радови, извођење радова на формирању темељне јаме до коте 0 и сл.), ако се ради о објекту за који је Законом предвиђена могућност фазне изградње и ако постоји захтев инвеститора за фазну изградњу, у ком случају свака фаза мора бити прецизно дефинисана (став 2.) . Из наведеног произлази да је фазна изградња начин изградње објекта по деловима који представљају техничку и функционалну целину, као и да ова изградња подразумева и оне радове за чије је извођење предвиђено издавање посебне грађевинске дозволе. У вези са начином издавања грађевинске дозволе код фазне изградње објеката, Уставни суд је пошао од одредбе члана 137. став 1. Закона којом је прописано да се грађевинска дозвола издаје за цео објекат или за део објекта који представља техничку и функционалну целину. С тим у вези, Уставни суд указује да иако обавезну садржину грађевинске дозволе којом је предвиђена фазна изградња објекта чине подаци о планираним фазама грађења, грађевинска дозвола се може издати само за објекат у целини (нпр. објекат са више посебних ламела, тј. фаза), односно за део објекта који представља техничку и функционалну целину. Из наведеног произлази да појединачна фаза у изградњи одређеног објекта (нпр. посебна ламела једног објекта) може бити предмет посебне грађевинске дозволе само уколико радови који се изводе у тој фази представљају техничко-технолошку, амбијенталну, односно грађевинску целину у смислу цитираног Правилника, односно техничку и функционалну целину у смислу одредбе члана 137. став 1. Закона.
С тим у вези, а у циљу утврђивања значења етапне изградње објеката у смислу оспореног Правилника, Уставни суд је пошао од одредбе става 1. оспореног члана 4. Правилника, којом је, између осталог, прописано да грађевинска дозвола за изградњу зграда бруто развијене грађевинске површине преко 800м2, на основу правноснажног решења о локацијској дозволи којим је предвиђена етапна изградња, садржи податке о етапама на које се односи грађевинска дозвола. Међутим, увидом у оспорене одредбе ст. 2. и 3. истог члана Правилника, Уставни суд је утврдио да грађевинска дозвола за прву и грађевинска дозвола за другу етапу изградње зграда садрже податке о радовима који се изводе у свакој од наведених етапа, а не податке о планираним етапама изградње једног објекта, како је то наведено у ставу 1. оспореног члана 4. Правилника, а за коју изградњу се грађевинска дозвола издаје за објекат у целини. Како прописани подаци о радовима чине садржину посебних грађевинских дозвола за сваку од предвиђених етапа изградње објекта, Уставни суд је, у одсуству одговора доносиоца оспореног акта, закључио да се ради о специфичном начину издавања грађевинских дозвола који омогућава да се са изградњом објекта започне и на основу дозволе за прву етапу изградње, односно и пре добијања грађевинске дозволе за цео објекат, како би се убрзала изградња објеката коју кочи сложеност и спорост у издавању грађевинских дозвола. Имајући у виду да су радови који се изводе у прописаним етапама изградње објекта значајно мањи по обиму од радова код фазне изградње објекта (ламела објекта), Уставни суд сматра да ови радови не представљају техничку и функционалну целину услед чега ни прописане етапе у којима се ови радови изводе не могу да буду предмет посебних грађевинских дозвола, како то доносилац оспореног акта погрешно наводи у одговору на иницијативу. Такође, полазећи од врсте радова који чине садржину оспорених грађевинских дозвола, Уставни суд је мишљења да ови радови не представљају ни „припремне радове“ који се, сагласно одредби члана 137. став 3. Закона, могу изводити и на основу посебне грађевинске дозволе. Сагласно изнетом, Уставни суд сматра да је оспореним одредбама ст. 2. и 3. члана 4. Правилника министар прописао садржину и начин издавања грађевинске дозволе који ни су прописан и Закон ом. Наиме, овлашћење министра из члана 201. тачка 11) Закона да ближе пропи ше садржину и начин издавања грађевинске дозволе, не подразумева могућност да министар подзаконским актом донетим за извршавање закона самостално пропише начин издавања грађевинске дозволе другачији од оних прописаних Законом, и с тим у вези и садржину ове дозволе. Из наведених разлога, Уставни суд је оценио да је министар прекорачио овлашћења из члана 201. тачка 11) Закона када је оспореним одредбама члана 4. ст. 2. и 3. Правилника прописао издавање посебних грађевинских дозвола за етапе у изградњи зграде, као и да су наведене одредбе Правилника несагласне и са одредбама чл. 136. и 137. Закона којима је утврђена садржина и начини издавања грађевинских дозвола. Имајући у виду да су оспореним одредбама ст. 4. и 5. члана 4. Правилника одређени начин и рокови издавања незаконито прописаних грађевинских дозвола за прву и за другу етапу изградње објекта, Суд је из овог разлога оценио да ни наведене одредбе Правилника нису у сагласности са Законом.
Одредбама чл. 5. и 6. Правилника, чију су законитости иницијатори такође оспорили, прописана је садржина захтева за издавање грађевинских дозвола за прву и другу етапу изградње, крајњи рок у коме се подноси захтев за издавање грађевинске дозволе за другу етапу изградње, као и документација која се прилаже уз ове захтеве. Имајући у виду да су наведени оспорени захтеви и документација која се уз њих прилаже одређени у вези издавања посебних грађевинских дозвола из члана 4. Правилника, чију је незаконитост Уставни суд утврдио, Суд је из овог разлога оценио да ни оспорене одредбе чл. 5. и 6. Правилника нису у сагласности са Законом. Међутим, даљим разматрањем оспорених одредаба члана 5. став 2. и члана 6. став 2. Правилника, Уставни суд је утврдио да је као врста документације која се прилаже уз захтев за издавање оспорених грађевинских дозвола, одређено подношење и главних пројеката различите садржине, у зависности од тога да ли је предмет захтева издавање грађевинске дозволе за прву или другу етапу изградње. Како из одредаба Закона о планирању и изградњи (члан 119. став 1, члан 136. став 3. и члан 137. став 1.) произлази да се главни пројекат израђује за потребе грађења целог објекта или дела објекта који представља техничку и функционалну целину и за који се доноси посебна грађевинска дозвола, Уставни суд је утврдио да је оспореним одредбама члана 5. став 2. и члана 6. став 2. Правилника, супротно Закону, прописана израда посебних главних пројеката за потребе прибављања грађевинских дозвола за прву и другу етапу грађења објекта. Имајући у виду да се оспорени главни пројекти израђују за грађење зграда бруто развијене грађевинске површине преко 800м2 (члан 4. став 1. Правилника), они се не могу сматрати ни посебном врстом главних пројеката, с обзиром на то да су одредбама чл. 120. до 122. Закона као посебне врсте главних пројеката одређени следећи главни пројекти: за грађење, односно реконструкцију стамбених и помоћних објеката породичног домаћинства чија укупна бруто развијена грађевинска површина не прелази 400м2, односно економских објеката на селу до 600м2, за које грађевинску дозволу издаје јединица локалне самоуправе; за грађење, односно реконструкцију објеката високоградње, за које грађевинску дозволу издаје јединица локалне самоуправе и за грађење објеката нискоградње, за које грађевинску дозволу издаје јединица локалне самоуправе. Како се обавезни елементи главног пројекта одређују у односу на конкретан објекат или део објекта који представља техничку и функционалну целину, који су предмет изградње, а да је садржина оспорених главних пројеката опредељена врстом и обимом радова који се предузимају у свакој појединој етапи изградње објекта, Уставни суд је утврдио да оспореним одредбама члана 5. став 2. и члана 6. став 2. Правилника нису прописани сви елементи обавезне садржине главних пројеката предвиђени одредбама члана 119. став 2. Закона, те да наведене одредбе Правилника и из овог разлога нису у сагласности са Законом.
С обзиром на изнето, на основу одредаба члана 42 а став 1. тачка 2) и члана 45. тачка 4) Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13-Одлука УС), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
На основу одредбе члана 168. став 3. Устава Републике Србије, одредбе Правилника о садржини и начину издавања грађевинске дозволе („Службени гласник РС“, број 93/11) наведене у изреци, престају да важе даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Б. Слијепчевић