Начело поверења у земљишне књиге се не односи само на познавање земљишнокњижног стања, већ и на непознавање ванкњижног стања. Зато се не може позивати на начело поверења у земљишне књиге, онај, ко је знао да се земљишнокњижно стање не слаже са ванкњижним, односно може се позивати само онај, ко није знао или није могао знати, да се ванкњижно стање не слаже са земљишнокњижним