| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 03.02.2011 | Број: Уж-3551/2010 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд у саставу: судија др Агнеш Картаг Одри, која врши функцију председника, и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Драгиша Слијепчевић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Горана Николића из Воћњака, општина Лозница, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 3. фебруара 2011. године, донео је
Одбацује се уставна жалба Горана Николића изјављена против решења Основног суда у Лозници К. 348/10 од 15. марта 2010. године и због повреде права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у кривичном поступку који се водио пред Општинским судом у Лозници у предмету К. 498/05 и пред Основним судом у Лозници у предмету К. 348/10.
1. Горан Николић из Воћњака, општина Лозница, преко пуномоћника Дер Шерегељ Едит, адвоката из Лознице, поднео је 28. јула 2010. године уставну жалбу против радњи Општинског суда у Лозници и Основног суда у Лозници у поступку који се водио, како је наведено, у предмету под бројем К. 498/05, као и против решења Основног суда у Лозници К. 348/10 од 15. марта 2010. године, због повреде права на правично суђење и права на суђење у разумном року, зајемчених одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
У уставној жалби је наведено: да подносилац оспорава цео кривични поступак покренут оптужним предлогом оштећеног као тужиоца од 4. августа 2005. године против окривљеног З.Н, због кривичног дела лажног пријављивања; да цитирано решење Основног суда у Лозници пуномоћник супсидијерног тужиоца до данашњег дана није уредно примио, јер је суд решење адресирао на пуномоћника супсидијерног тужиоца Дамјана Павлова из Лознице, а исто је примио адвокат Слободан Миловановић 16. марта 2010. године у одсутности пуномоћника, иако адвокат Слободан Миловановић, чије је име на пуномоћју превучено, није био пуномоћник супсидијерног тужиоца; да је 7. јуна 2010. године адвокат Дамјан Павлов поднеском затражио да му се цитирано решење достави, а поступајући судија га је дописом, а не решењем, обавестила да је достављање извршено јер је послато на адвокатску канцеларију; да је овај допис пуномоћник супсидијерног тужиоца примио 5. јула 2010. године; да је 4. јуна 2010. године поднет трошковник; да оспорено решење Основног суда у Лозници К. 348/10 од 15. марта 2010. године није уредно достављено, јер адвокатска канцеларија нема статус заједничке канцеларије, а чињеница да је састављен трошковник је ирелевантна, јер је трошковник саставила службеница у канцеларији; да жалбу против цитираног решења није било могуће изјавити, а да је суд био дужан уместо дописа донети решење против кога би се евентуално изјавила жалба. Подносилац уставне жалбе је предложио да Уставни суд утврди да је учињена повреда означених уставних права и да одреди уклањање штетних последица, које је подносилац трпео одређивањем накнаде штете и објављивањем судске одлуке.
2. Одредбом члана 170. Устава Републике Србије утврђено је да се уставна жалба може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права или слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу одредбе члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
Одредба члана 82. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07) садржински је идентична одредби члана 170. Устава.
Одредбом члана 84. став 1. истог Закона прописано је да се уставна жалба може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.
3. У спроведеном претходном поступку Уставни суд је утврдио: да је пуномоћјем од 22. марта 2006. године, које је у фотокопији приложено уз уставну жалбу, овлашћен адвокат Дамјан Павлов из Лознице да, поред осталог, заступа - брани властодавца, овде подносиоца уставне жалбе, пред Општинским судом у Лозници у предмету К. 498/05; да је у заглављу наведеног пуномоћја означена „Адвокатска канцеларија Миловановић – Павлов“ са једном адресом у Лозници и именима адв. Слободана Ж. Миловановића и Дамјана В. Павлова; да је оспореним решењем Основног суда у Лозници К. 348/10 од 15. марта 2010. године, у кривичном предмету окривљеног З.Н. по оптужном предлогу оштећеног, овде подносиоца уставне жалбе, обустављен кривични поступак против окривљеног, због кривичног дела лажно пријављивање из члана 205. став 1. Кривичног закона Републике Србије („Службени гласник СРС“, бр. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 и 21/90 и „Службени гласник РС“, бр. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 и 67/03); да се против оспореног решења могла изјавити жалба Апелационом суду у Београду, а преко Основног суда у Лозници у року од три дана од дана пријема, о чему постоји и правна поука у самом решењу; да је оспорено решење достављено на име адвоката Дамјана Павлова и примљено 16. марта 2010. године, с тим да је потпис на доставници нечитак; да је кривични поступак, који је раније вођен пред Општинским судом у Лозници под бројем К. 498/05, а касније пред Основним судом у Лозници под бројем К. 348/10, правноснажно окончан 22. марта 2010. године; да је актом Основног суда у Лозници 2К. 348/10 од 29. јуна 2010. године обавештен адвокат Дамјан Павлов из Лознице да му је оспорено решење К. 348/10 од 15. марта 2010. године достављено тако што је исто примљено у његовој канцеларији 16. марта 2010. године, да нема могућности да му се поново доставља решење, као и да је након пријема наведеног решења 16. априла 2010. године овај адвокат доставио захтев за накнаду трошкова кривичног поступка, о чему је одлучено решењем од 28. маја 2010. године, које је такође уредно примио 4. јуна 2010. године; да је решење којим је одлучено о трошковима кривичног поступка постало правноснажно 17. јуна 2010. године.
4. Одредбама члана 194. Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“, бр. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 и 76/10) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је: да ће се у свакој пресуди и решењу о кажњавању, решењу о изрицању судске опомене и решењу којим се обуставља кривични поступак одлучити ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе (став 1.); да ће, ако недостају подаци о висини трошкова, посебно решење о висини трошкова донети истражни судија, судија појединац или председник већа када се ти подаци прибаве, с тим да се подаци о висини трошкова и захтев за њихову накнаду могу поднети најдоцније у року од једне године од дана правноснажности пресуде или решења из става 1. овог члана (став 2.).
Закон о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04 и 111/09) (у даљем тексту: ЗПП) прописује: да се, кад странка има законског заступника, односно пуномоћника достављање врши законском заступнику, односно пуномоћнику, ако у закону није што друго одређено и да ако странка има више законских заступника односно пуномоћника, довољно је да се достављање изврши једном од њих (члан 132.); да се достављање адвокату као пуномоћнику може извршити и предајом писмена лицу које је запослено у његовој адвокатској канцеларији (члан 133. став 1.).
5. Разматрајући као претходно питање наводе подносиоца уставне жалбе којима се оспорава уредност достављања оспореног решења Основног суда у Лозници К. 348/10 од 15. марта 2010. године, Уставни суд је утврдио да из пуномоћја којим је адвокат Дамјан Павлов из Лознице овлашћен да, поред осталог, заступа властодавца, овде подносиоца уставне жалбе пред Општинским судом у Лозници, у предмету К. 498/05, произлази да се адвокати Дамјан Павлов и Слободан Миловановић налазе на истој адреси, на шта несумњиво указује заглавље пуномоћја, где стоји назив „Адвокатска канцеларија Миловановић – Павлов“, са једном адресом у Лозници и именима адв. Слободана Ж. Миловановића и Дамјана В. Павлова, при чему подносилац изричито наводи да је оспорено решење „примио адвокат Слободан Миловановић 16. марта 2010. године у одсутности пуномоћника“. Имајући у виду наведено, као и одредбу члана 133. став 1. ЗПП, Уставни суд је оценио да је оспорено решење Основног суда у Лозници К. 348/10 од 15. марта 2010. године уредно достављено на адресу означену у пуномоћју. Уставни суд истиче и да чињеница да је, како је наведено у уставној жалби, након пријема оспореног решења „службеница у канцеларији“ саставила трошковник, несумњиво указује на уредну доставу лицу које је запослено у адвокатској канцеларији, како то прописује одредба члана 133. став 1. ЗПП.
6. Одлучујући о делу уставне жалбе у коме је истакнута повреда права на суђење у разумном року, Уставни суд је утврдио да се у конкретном случају ради о кривичном поступку који је раније вођен пред Општинским судом у Лозници под бројем К. 498/05, а касније пред Основним судом у Лозници под бројем К. 348/10, а који је правноснажно обустављен 22. марта 2010. године доношењем оспореног решења Основног суда у Лозници К. 348/10 од 15. марта 2010. године. Уставни суд, с тим у вези, указује да Закон о Уставном суду допушта могућност да се уставна жалба због повреде означеног уставног права може изјавити и пре него што су искоришћена сва правна средства, дакле док поступак чија се разумност трајања оспорава још увек није окончан, али не допушта могућност да се уставна жалба може изјавити након што је предметни поступак правноснажно окончан, односно по истеку преклузивног рока за њено подношење. У конкретном случају, благовременост уставне жалбе поднете због повреде права на суђење у разумном року се цени на исти начин као и када је истакнута повреда било ког другог Уставом зајемченог права. Према утврђеном правном ставу Уставног суда, у кривичном поступку, доношењем одлуке о жалби против првостепене, односно другостепене одлуке кривичног суда ће се сматрати да је исцрпљено последње правно средство пре изјављивања уставне жалбе. Достављањем другостепене одлуке, односно протеком рока за жалбу и наступањем правноснажности првостепене одлуке уколико није коришћен правни лек, почиње да тече преклузивни рок од 30 дана за изјављивање уставне жалбе.
Крећући се у оквиру навода и захтева уставне жалбе, Уставни суд је утврио да је оспорено решење Основног суда у Лозници К. 348/10 од 15. марта 2010. године, које је уредно достављено 16. марта 2010. године и против кога није коришћен правни лек, постало правноснажно 22. марта 2010. године, од када и тече преклузивни рок од 30 дана за изјављивање уставне жалбе, прописан одредбом члана 84. став 1. Закона о Уставном суду. Имајући у виду да је уставна жалба изјављена 28. јула 2010. године, Уставни суд је исту одбацио као неблаговремену, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 2) Закона о Уставном суду.
7. Одлучујући о делу уставне жалбе у коме је оспорено решење Основног суда у Лозници К. 348/10 од 15. марта 2010. године, Уставни суд је утврдио да против овог решења, које је уредно достављено подносиоцу уставне жалбе, односно његовом пуномоћнику у том поступку, пре изјављивања уставне жалбе нису искоришћена правна средства, односно да против оспореног решења није изјављена жалба, иако су странке о томе биле поучене у самом решењу. Према правном ставу Уставног суда, доношењем одлуке о жалби против првостепене, односно другостепене пресуде у кривичном поступку сматраће се да је исцрпљено последње правно средство пре изјављивања уставне жалбе. Имајући у виду то да уз уставну жалбу, изјављену преко пуномоћника који је адвокат, нису приложени докази да су против оспореног решења Основног суда у Лозници К. 348/10 од 15. марта 2010. године коришћена и исцрпљена правна средства, што је претпоставка за изјављивање уставне жалбе, Уставни суд је уставну жалбу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) истог Закона, јер нису испуњене Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка и одлучивање.
8. С обзиром на све наведено, Уставни суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, решио као у изреци.
судија
др Агнеш Картаг Одри