| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 14.06.2003 | Број: Рев.3365/00 |
| Абстракт: | |||
Према утврђеном чињеничном стању тужилац је са правним претходником туженог закључио уговор о закупу гаражног простора у гаражи којим се закуподавац обавезао да уз уговорену накнада стави на располагање закупцу обележено гаражно место, да чува и обезбеди возило закупца и ствари у њему, обезбеди мере противпожарне заштите и то све непрекидно 24 сата дневно укључујући државне празнике.
Сходно уговору закупац је дужан да се придржава прописаног реда у гаражи и да овлашћеном лицу преда кључеве возила ради упаркиравања возила у гаражу на одређено гаражно место.
На основу тог уговора правни претходник туженог је све послове физичког, техничког и противпожарног обезбеђења својих објеката укључујући и описану 26.08.1995. године радник тог предузећа је без знања и одобрења тужиоца и без поседовања возачке дозволе извезао из гараже тужиочево возило и том приликом га оштетио.
Код тако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови закључили да је за насталу штету на возилу тужиоца одговоран тужени, закуподавац.
Из садржине закљученог уговора произилази да је између странака закључен пуноважан комбиновани уговор о закупу из чл. 567 и уговор о остави из чл. 712. ЗОО-Закона о облигационим односима, је се по том уговору тужени обавезао да уз одређену накнаду чува и обезбеди паркирано возило тужиоца на гаражном месту, а услед недозвољене употребе тужиочевог возила исто је оштећено, па тужени у смислу одредбе чл. 716. ст. 2. ЗОО (Закон о облигационим односима) као оставопримац одговара тужиоцу за настала штету на возилу и то солидарно са штетником.
Сама околност што је тужени послове физичко-техничког обезбеђења својих објеката и предметне гараже за свој рачун поверио трећем лицу-предузећу чији је радник ову штету проузроковао, не искључује одговорност туженог-закуподавца према тужиоцу, јер из утврђеног чињеничног стања произилази да тужилац није био у уговорном односу са тим предузећем кога је ангажовао тужени, нити је постојао пристанак тужиоца да се трећем лицу повери на чување његовог возила, па је тужени као добар домаћин одговоран тужиоцу за избор лица коме ће поверити чување возила тужиоца у смислу чл. 714. ЗОО, ст. 1.