| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 28.12.2011 | Број: Уж-491/2009 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Б. Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби привредног друштва "ВИВА ПЛУС" д.о.о. Параћин и Виолете Арсовски из Параћина, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 28. децембра 2011. године, донео је
Одбацује се уставна жалба привредног друштва "ВИВА ПЛУС" д.о.о. и Виолете Арсовски изјављена против решења Општинског органа за прекршаје у Параћину Уп. 363/08 од 8. октобра 2008. године и решења Већа за прекршаје у Крагујевцу Вп. 5856/08 од 18. децембра 2008. године.
1. Привредно друштво "ВИВА ПЛУС" д.о.о. Параћин и Виолета Арсовски из Параћина, директор привредног друштва, су 31. марта 2009. године, преко пуномоћника Александра Михајловића, адвоката из Параћина, Уставном суду поднели уставну жалбу против решења Општинског органа за прекршаје у Параћину Уп. 363/08 од 8. октобра 2008. године и решења Већа за прекршаје у Крагујевцу Вп. 5856/08 од 18. децембра 2008. године, због повреде одредаба чл. 8. и 49. Устава.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, којом је уставна жалба установљена као посебно и изузетно правно средство за заштиту Уставом зајемчених права и слобода, Уставни суд у поступку по уставној жалби испитује постојање повреда или ускраћивања Уставом зајемчених права и слобода на које указује подносилац, те се стога и наводи уставне жалбе морају заснивати на уставноправним разлозима којима се, са становишта Уставом утврђене садржине означеног уставног права или слободе, поткрепљују тврдње о његовој повреди или ускраћивању.
3. Оспореним актима је правоснажно утврђена прекршајна одговорност подносилаца уставне жалбе за извршење прекршаја прописаног Законом о безбедности здравља на раду.
Одредбама Устава на чију повреду се указује у уставној жалби утврђено је начело јединствене и недељиве територије Републике Србије и неповредивости граница (члан 8.) и забрана изазивања расне, националне и верске мржње (члан 49.)
4. Полазећи од наведеног, а имајући у виду садржину оспорених аката, Уставни суд је оценио да се наводи подносилаца не могу довести у везу са Уставом утврђеном садржином уставних норми чија се повреда истиче. Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), одбацио уставну жалбу, јер нису испуњене Уставом утврђене претпоставке за вођење поступка.
5. С обзиром на изнето, Суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, решио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Б. Слијепчевић