| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Савезни суд | Датум: 30.10.1999 | Број: Уи.132/98 |
| Абстракт: | |||
Побијаним решењем одбачена је тужба тужиоца против Државе СРЈ због недоношења решења по његовом захтеву од 15.01.1996. године да му се исплати 24 последње плате, у вези престанка службе у Војсци Југославије, у смислу члана 146. тачка 2. Закона о Војсци Југославије.
Против побијаног решења тужилац је поднео захтев за ванредно преиспитивање судске одлуке у смислу члана 19. Закона о управним споровима због повреде закона на његову штету.
По размотрењу списа предмета Савезни суд је нашао да је захтев основан.
У конкретном случају тужба је одбачена на основу члана 28. став 1. тачка 5. ЗУС-а пошто је Врховни војни суд нашао да се у овој правној ствари не може водити управни спор јер је реч о накнади штете па је судска заштита обезбеђена ван управног спора (члан 9. став 1. тачка 1. ЗУС-а). Изложено становиште није у складу са законом, јер се овде не ради о накнади штете о којој би одлучивао редовни суд у парници.
Напротив, реч је о законом прописаном праву из радног односа, односно из односа у служби у Војсци Југославије које тужиоцу припада, кад су испуњени законом прописани услови.
О том праву, као и о другим правима из односа у служби, решавају надлежне старешине у управном поступку, а судску контролу њихових коначних аката врши Врховни војни суд у управном спору (члан 17. став 2. ЗУС-а), ако управни спор није изричито искључен законом.