| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Србија: Виши привредни суд | Датум: 06.10.2003 | Број: Пж.4681/01 |
| Абстракт: | |||
Према чињеничном стању утврђеном у првостепеној пресуди, парничне странке биле су у пословном односу на основу уговора о извозу услуге оплемењивања из 1990. и 1991. године.
Тужилац је као произвођач имао обавезу оплемењивања робе коју је тужени извозио страном купцу за рачун тужиоца, с тим да наплаћени девизни прилив на основу рачуна тужиоца, тужени распореди у корист тужиоца, уз умањење за трошкове импровизије и цене рада.
Тужбом од 27.5.1997. године тужилац тражи наплату 6 рачуна који су само делимично плаћени, тако је остао неплаћен спорни износ од 37.212, 91 ДЕМ, са захтевом да суд обавеже туженог да овај износ наплати од страних купаца и дозначи на девизни рачун тужиоца, или да тужиоцу плати његову динарску противвредност.
Првостепени суд је након обављеног вештачења утврдио да су рачуни плаћени тужиоцу од стране туженог, закључно са јулом 1991. године, осим рачуна на износ од 3.293. ДЕМ, дела рачуна број 2323 у износу од 2.682 ДЕМ и дела рачуна број 15 у износу од 61, 80 ДЕМ, које износе стражи купац није признао, односно за које је рекламирао квалитет или количину робе.
Првостепени суд је закључио да је тужени као комисионар измирио све обавезе према тужиоцу као комитенту, те да је застаревање потраживања тужиоца од 3 године почело тећи од исплата које је тужени чинио у 1990. и 1991. години, тако да је потраживање тужиоца и застарело пре подношења тужбе у 1997. години.
Правилно је и потпуно првостепени суд утврдио одлучне чињенице за одлуку у спору, при чему је поступио по примедбама из решења Вишег привредног суда Пж. 10658/98 од 13. 1.1999. године, и правилном применом материјалног права је одбио тужбени захтев, а жалбеним наводима се утврђено чињенично стањене доводи у сумњу.
Жалбени наводи који се односе на обављено вештачење су беспредметни, код чињеница да је тужилац имао све могућности да својом документацијом докаже да спорни рачуни нису плаћени, при чему је управо по захтеву тужиоца вештачење и ограничено на питање плаћања тих рачуна, за које је вештак јасно и изричито утврдио да јесу плаћени, а за коју чињеницу је без значаја питање на који начин је тужилац раздуживао туженог у својим пословним књигама, односно питање неутужених рачуна за које је тужилац сматрао да су плаћени противно опредељењу туженог као дужника (чл. 312 ст. 1. ЗОО).
Према одредбама чл. 780. ст. 1. и 2. ЗОО (полагање рачуна), комисионар је дужан положити рачун о обављеном послу без непотребног одлагања, и дужан је предати комитенту све што је примио по основу посла извршеног за његов рачун, као што је према одредби чл. 780. ст. 3. ЗОО комисионар дужан пренети на комитента потраживања и остала права која је стекао према трећем.
Вештачењем је на поуздан начин утврђено да је тужени комисионар, закључно са јулом 1991. године, предао комитенту све што је примио од страног купца, а у складу са уговором парничних странака, при чему није било потраживања односно других права које би комисионар могао пренети на тужиоца као комитента.
Тиме је истовремено утврђено да је пословни однос парничних странака из уговора о комисиону тада и окончан, без обзира што није било посебног полагања рачуна од стране комисионара из чл. 780. ст. 1. ЗОО.
Када комитент без примедби прими од комисионара износе наплаћене од трећег лица за рачун комитента, у смислу чл. 780. ст. 2. ЗОО, тиме је истовремено положен и рачун од стране комисионара у смислу чл. 780. ст. 1. ЗОО, односно престала је потреба да се сачињава посебан рачун, који би садржао већ неспорне податке о наплати од трећег и исплати комитенту.
То не спречава накнадне узајамне захтеве уговорних страна, било комитента, било комисионара, али само у року застарелости од 3 године из чл. 374. ЗОО, који тада тече од комитентовог пријема исплате, а који је у конкретном случају неспорно истекао пре подношења тужбе.
Стога је правилан и закључак првостепеног суда да је потраживање тужиоца, у делу у коме није престало испуњењем, престало услед застарелости.
Комисион (члан 780. ст. 1. и 2. Закона о облигационим односима)