| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Србија: Виши привредни суд | Датум: 07.01.2001 | Број: Пж.437/01 |
| Абстракт: | |||
Тужени је поднеском од 27.03.2001. године истакао приговор пресуђене ствари истичући да је о тужбеном захтеву правноснажно пресуђено пресудом првостепеног суда, П.1088/99.
На рочишту одржаном 26.06.2001. године првостепени суд је одлучио да ће о приговору пресуђене ствари одлучити заједно са главном ствари.
Ожалбеном пресудом није одлучено о приговору пресуђене ствари.
Решење којим се одбија приговор пресуђене ствари туженог није унето у изреку пресуде.
У образложењу првостепене пресуде дати су разлози са којих првостепени суд сматра приговор пресуђене ствари неоснованим.
Дато образложење не замењује обавезу првостепеног суда да о приговору пресуђене ствари одлучи у изреци пресуде решењем којим приговор пресуђене ствари одбија.
Одредба члана 301. ст. 1. ЗПП је императивне природе и налаже уношење решења о приговору пресуђене ствари у изреку пресуде.
Законодавац није без разлога одредио да се решење којим је одбијен приговор пресуђене ствари и одлучено да се са расправљањем настави одмах и решење којим је одлучено да ће се о приговору пресуђене ствари одлучити заједно са главном ствари уноси у изреку одлуке о главној ствари.
То зато што само уношење решења којим се одлучује о овом процесном приговору у наведеним процесним ситуацијама у изреку одлуке о главној ствари, омогућује другостепеном суду да у жалбеном поступку одлучује о овом приговору на начин одређен Законом о парничном поступку.
Непостојањем решења којим је у одлуци о главној ствари одлучено и овом процесном приговору, другостепени суд је онемогућен да о приговору пресуђене ствари одлучује у жалбеном поступку.
Пропуштањем да се у изреку пресуде унесе и решење којим се приговор пресуђене ствари одбија, представља битну повреду из члана 354. ст. 1. а у вези са чланом 301. ст. 2. ЗПП, која је процесни основ за укидање ожалбене пресуде у смислу члана 369. ст. 1. ЗПП.
Независно од ове повреде процесног закона, другостепени суд налази за потребно да укаже да и у меритуму не стоје разлози првостепеног суда дати у образложењу првостепене пресуде на основу којих се приговор пресуђене ствари сматра неоснованим.
Првостепени суд сматра да је приговор пресуђене ствари неоснован зато што је тужилац у предмету првостепеног суда, П.1008/99 утужио исплату по основу неоснованог обогаћења за период до 25.03.1999. године до када је трајао уговор о закупу фарме свиња између странака.