| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Србија: Виши привредни суд | Датум: 23.03.2004 | Број: Пж.6569/03 |
| Абстракт: | |||
Првостепена пресуда је окончана усвајањем тужбеног захтева тужиоца Д. А. из Б, и првостепени суд је поништио одлуку Управног одбора "Н" АД из Б. од 29.03.2002. године, о разрешењу директора Друштва, А. Д. пре истека времена на које је изабран и обавезан је тужени да тужиоцу накнади парничне трошкове од 16.000,00 динара. Првостепени суд је овако пресудио пошто је претходно утврдио да одлука туженог од 29.03.2002. године није донета у законом предвиђеном поступку.
Виши трговински суд у Београду је поступајући по чл. 348. ст. 3. Закона о парничном поступку, испитао првостепену пресуду применом чл. 365. ст. 1. и 2. Закона о парничном поступку и налази да тужба није дозвољена.
По стању у списима Управни одбор туженог 29.03.2002. године разрешио тужиоца функције директора туженог. Седница управног одбора од 29.03.2002. године била је заказана 27.03.2002. године, што је супротно Статуту туженог Друштва. Приликом заказивања седнице за 29.03.2002. године, није у дневни ред било сврстано питање разрешење директора.
Тужилац је већ искористио право из чл. 52. Закона о упису у судски регистар, поднео је жалбу против решења донетог у регистру првостепеног суда о брисању директора Д. А. и упису Д. Б. за новог директора. Жалба на решење првостепеног суда је одбијена са образложењем да у регистарском поступку не испитује спорност на коју је смењени директор у том поступку указао.
Тужилац није дужан у тужби означити по ком Закону тражи заштиту права за које сматра да је повређено, већ мора означити чињенице из којих суд утврђује постоји ли повреда и ког Закона на штету тужиоца.
По чињеницама на које се тужилац у овој парници у тужби позива није дозвољена тужба. Тужилац не може тражити поништај одлуке Управног одбора по члану 62. Закона о упису у судски регистар. Та законска одредба под одређеним условима дозвољава да се тужбом за утврђење тражи да се утврди да је упис ништав. Међутим, у конкретном случају тужилац не тражи да се утврди ништавост уписа већ тражи поништај одлуке Управног одбора туженог.
Поред недозвољености, испуњени су услови за одбачај тужбе и по чл. 79. и 80. Закона о предузећима. Наиме, поништај одлуке Управног одбора од 29.03.2002. године не би значило враћање тужиоца на функцију директора туженог, чији је директор треће лице по правноснажном решењу истог суда Фи.бр. 4311/02 од 05.04.2002. године. Из напред реченог следи закључак да тужилац нема правног интереса за поништај одлуке Управног одбора туженог од 29.03.2002. године којим је разрешен функције директора, јер тражена пресуда не би значила враћање тужиоца на функцију директора.
Из горе наведених разлога поводом жалбе туженог Виши трговински суд у Београду укида првостепену пресуду и одбацује тужбу по чл. 369. ст. 2. Закона о парничном поступку.