| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд у Београду | Датум: 20.11.2001 | Број: Рев.75/01 |
| Абстракт: | |||
У овој парници тужиоци траже да се изврши редукција уговора о поклону због повреде њиховог нужног насљедног дијела на заоставштини њиховог оца пок. Н.Г.Утврђујући да је сада пок. Н.Г. (даље: оставилац) на основу уговора о поклону овјереним код Основног суда у Б. под пословним бројем Ов-2028/84 од 26.6.1998. године спорне непокретности поклонио својој супрузи из другог брака Н.Г. (мајци тужених), да су ове непокретности, као оставинску имовину њихове мајке која је умрла прије оставиоца, наслиједиле тужене, свака са по В4 дијела, да је оставилац на основу уговора о поклонима овјереним од Основног суда у Б. под пословним бројевима Ов-299/98 од 25.7.1980. године и Ов-301/80 од 25.7.1980. године поклонио своме сину, сада пок. Н.Д. и својој кћери првотуженој одређене непокретности, да је наведеним располагањима оставилац распоредио цијелу своју заоставштину, због чега је оставински суд рјешењем О516/96 од 28.2.1997. године одлучио да се не расправља заоставштина, да су тужиоци, једнако као и тужене, нужни насљедници, јер су сви дјеца оставилаца, да оставилац за живота није ништа дао тужиоцима на име њиховог насљедног дијела, нити им на било који други начин (тестаментом, легатом) оставио индивидуално одређене оставинске предмете првостепени суд је закључио да је тужиоцима наведеним располагањем у цијелини повријеђен нужни дио, и то сваком од по 1/10 дијела. и да се поклон кога је оставилац учинио мајци тужених има смањити ради намирења нужног дијела тужилаца, те позивом на одредбе из члана 28. став 1. и 29. став 2. и 41. Закона о насљеђивању - пречишћен текст („Службени лист СРБиХ“, бр. 7/80 - даље: ЗН) судио тако што је усвојио тужбени захтјев.Окружни суд је дјелимично уважио жалбу тужених, преиначио првостепену пресуду и тужбени захтјев одбио. Другостепени суд се сложио са чињеничним стањем које је нашао првостепени суд, међутим, сматра да је првостепени суд погрешно примијенио материјално право, јер да се „према становишту судске праксе у поступку утврђивања вриједности оставине ради израчунавања нужног дијела у рачун не узима поклон који је оставилац прије наступања посљедње године живота дао лицу које није позвано на наслијеђе иако то лице спада у круг законских насљедника према члану 9. ЗН“. Како је оставилац на основу уговора, чију редукцију траже тужиоци, спорне непокретности поклонио својој супрузи из другог брака, а мајци тужених. прије наступања посљедње године свога живота и како она није могла бити позвана на наслијеђе, јер је умрла прије оставиоца, другостепени суд сматра да не постоје услови да се вриједност поклона учињеног мајци тужених „дода вриједности заоставштине оставиоца Г.11, па је судио тако што је одбио тужбени захтјев 9 тужилаца да се изврши редукција наведеног уговора о поклону ради повреде њиховог нужног насљедног дијела.Становиште другостепеног суда није правилно.Сврха је установе нужног дијела да спријечи да оставилац завјештањем или бестеретним заживотним располагањем угрози материјални положај њему најближих лица. нужних насљедника. То је разлог зашто је законодавац у члану 29. став 1. ЗН, који се аналогно примјењује у овом спору у складу са одредбом члана 12. Уставног Закона за спровођење Устава Републике Српске („Службени гласник РС, бр. 21/92) одредио да нужни насљедници имају право на дио заоставштине којим оставилац не може располагати и који се назива нужни дио. Право на нужни дио је насљедно право (члан 30. ЗН), а нужни насљедник је насљедник у правом смислу. Он је универзални сукцесор и у правилу му припада аликвотни дио заоставштине који одговара његовом нужном дијелу. За стицање права на нужни дио потребно је да нужни насљедник преживи оставиоца (члан 133. ЗН) и да је достојан за насљеђивање (члан 129. ЗН). Нужни насљедник нема право на нужни дио ако је оправдано искључен из наслијеђа (члан ЗН) или ако се за живота одрекао насљедства, када је такво одрицање по закону допуштено (члан 138. ЗН).У конкретном случају је неспорно: да су тужиоци и тужени, као дјеца оставиоца, нужни насљедници. а поред њих још и унук оставиоца Н.М.. од раније преминулог сина Д. (члан 28. ЗН), да је тужиоцима у цјелини повријеђен нужни дио, јер им није припала никаква вриједност ни из заоставштине, ни од оставиочевих поклона. да тужиоци нису искључени из наслијеђа и да се нису одрекли насљедства. У жалби против првостепене пресуде тужене су истакле приговор да су тужиоци недостојни за насљеђивање, јер да су се теже огријешили о обавези издржавања према оставиоцу. Такође је неспорно да је оставилац за живота распоредио цијелу заоставштину на основу три уговора о поклону који су овјерени код Основног суда у Б. под пословним бројевима Ов-299/80 и Ов 301/80. оба од 25.7.1980. године, те Ов-2028/84 од 25.6.1998. године. учињени сада пок. сину Д., првотуженој и брачном другу Г. - мајци тужених. И коначно је неспорно да су непокретности које је оставилац поклонио брачном другу Г. по основу уговора овјереног под пословним бројем Ов-2028/84 од 25.6.1984. године. чија се редукција тражи, наслиједиле њене кћери - тужене, свака са по 1/2 дијела.Према томе, оставилац је у конкретном случају бесплатним располагањем интер вивос у цјелини повриједио нужни насљедни дио тужилаца, јер је располагао и са дијелом имовине са којом није могао располагати, услијед чега тужиоци, под условом да су достојни за насљеђивање, имају право да у цјелини захтијевају вриједност својих нужних насљедних дијелова. Како је оставилац распоредио цијелу заоставштину односно обрачунску вриједност заоставштине поклонима, то се онда не примјењује правило садржано у члану 31. ЗН према коме се утврђује обрачунска вриједност заоставштине тј. она вриједност која служи као основица за израчунавање вриједности нужног дијела сваког појединог насљедника, а самим тим и за утврђивање укупног нужног расположивог дијела, него се одмах приступа израчунавању и утврђењу да ли је и за колико неком нужном насљеднику повријеђен нужни дио.Овдје је поклон. чија се редукција тражи, учињен пред смрт оставиоца и то лицу које је у вријеме учињеног поклона имало квалификацију законског насљедника ин абстрацто, а тужене су законски насљедници поклонодавца, једнако као и тужиоци. Овим поклоном тужиоцима је у цјелини повријеђен нужни насљедни дио услијед чега могу у смислу члана 37. ЗН тражити враћање поклона и од поклонопримчевог универзалног насљедника (овдје од тужених) без обзира што је поклонопримац (овдје мајка тужених) умро прије оставиоца, односно што није ин цонцрето, због своје смрти прије оставиоца, позван на наслијеђе. Свако другачије резоновање водило би изигравању нужног дијела и права на нужни дио. У питању је, наиме, императивна законска одредба по основу које се у вези са раније наведеним законским прописима остварује право на нужни дио који припада нужним насљедницима и са којим оставилац не може располагати на било који начин, јер је он гарантован нужном насљеднику (члан 29. став 1. ЗН).Кад је повријеђен нужни дио, прво се смањују располагања тестаментом, па уколико нужни дио тиме не би био намирен, враћају се поклони (члан 38. ЗН). У конкретном случају, као што је речено, нужни дио тужилаца повријеђен је у цијелости бесплатним располагањем оставиоца - поклоном. У оваквој ситуацији ЗН је у члану 41. одредио враћање поклона ради намирења нужног дијела (тзв. реституција). Прво се враћа поклон учињен непосредно пред смрт оставиоца. а затим остали идући редом ка оном који је најприје поклоњен. Реституцијом процес се зауставља на оном поклону чија је вриједност коначно довољна да се нужни дио у потпуности намири. а ако је више лица истовремено примило поклоне. они се враћају сразмјерно њиховој вриједности (став 2. члан 41.3Н).Друго је. међутим, питање да ли су се тужиоци који траже да се изврши редукција предметног уговора о поклону због повреде нужног дијела, теже огријешили о обавезе издржавања оставиоца. што су тврдили тужени у жалби против првостепене пресуде, односно да ли су тужиоци достојни за насљеђивање. Другостепени суд. због погрешног правног става да тужиоцима не припада право да захтијевају редукцију уговора о поклону није оцијенио овај жалбени приговор иако је од одлучног значаја за одлуку о спору.