СИРИУС
Судска пракса
https://sirius.rs

У односу на имовину која није предмет наслеђивања у оставинском поступку не може се тужбом за утврђење тражити поништење решења о наслеђивању у делу којим се она издваја из заоставштине

Основ: Zakon o nasleđivanju
Врста: Судска пракса
Sud: Врховни суд Србије*   Датум: 14.11.1998 Број: Рев.2601/97
Абстракт:

У проведеном поступку је утврђено, да су тужиља и тужена од свог оца за време његовог живота добиле на поклон одређену имовину Тужбом се тражи да се утврди да је тужена добила на поклон парцеле ближе означене првостепеном пресудом, те да се овај поклон урачунава у наследни део тужене.
Утврђено је да је сада покојни отац парничних странака изјавио да после његове смрти деле имовину како знају Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили одредбу члана 46. Закона о наслеђивању.
Овом одредбом је предвиђено у ставу 1. да се сваком законском наследнику урачунава у наследни део све што је добио на поклон од оставиоца, ма на који начин.
Истом одредбом у ставу 3. је предвиђено да се поклон не урачунава ако је оставилац изјавио у време давања поклона или доцње у тестаменту, да се поклон неће урачунати у наследство, или се из околности може закључити да је то била воља оставиочева.
Сагласно наведеној законској одредби било је потребно утврдити праву вољу одредби било је потребно утврдити праву вољу оставиоца која је била изражена речима, да после његове смрти тужиља и тужени деле његову имовину како знају По мишљењу Врховног суда правилно су нижестепени судови протумачили вољу оставиоца.
Наиме он је сматрао да не треба поклоне које је учинио својим ћеркама, овде тужиљи и туженој урачунавати у наследство.
Због тога су неосновани ревизијски наводи којима се истиче да воља оставиоца није правилно протумачена

Дескриптори: ЗОН058* УРАЧУНАВАЊЕ ПОКЛОНА - КО ЗАХТЕВ