| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Датум: 01.12.2004 | Број: Пж.8370/04 | |
| Абстракт: | |||
Према члану 154. став 1. ЗОО, ко другоме проузрокује штету дужан је накнадити уколико не докаже да је штета настала без његове кривице.Одредба члана 155. истог закона предвиђа да је штета умањење нечије имовине, када се ради о обичној штети, као и спречавање њеног повећања, када је у питању измакла корист.Имајући у виду наведене законске одредбе, као и утврђене чињенице, у предметном случају тужилац ничим није доказао постојање узрочне везе између информације објављене у листу чији је издавач тужени, те чињенице да концерт музичке групе који је одржан 19.04.2003. године није био довољно посећен, због чега је тужилац претрпео штету, имајући у виду да је очекивао већу добит од оне која је стварно остварена.Изгубљена добит, наиме, не представља само оптимистичко предвиђање добитка који би могао да буде остварен, већ и добит која према реалним околностима може да настане, те корист коју би тужилац остварио за случај да није било штетне радње туженог.Не упуштајући се у то које је рекламне мере предузео тужилац у циљу повећања заинтересованости публике за наведени концерт музичке групе, те колика је била цена улазница за овај концерт, несумњиво је да је чињеница што је концерт одржан у априлу 2003. године, у време трајања ванредног стања, морала имати утицаја на посећеност концерта, па самим тим и на остварену добит.Ако се при том имају наводи туженог да је текст објављен на основу писања дневних листова у Хрватској, те информација које су новинари ових листова поседовали, правилно је одлучио првостепени суд када је одбио тужбени захтев за накнаду изгубљене добити, налазећи да не постоји узрочна веза између писања у дневном листу који издаје тужени и добитка који је очекивао тужилац, а приликом организовања концерта наведене музичке групе.