| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 14.06.2003 | Број: Рев.5313/99 |
| Абстракт: | |||
Предмет тужбеног захтева у овој парници је раскид судског поравнања због неизвршења, при чему тужилац полази од констатације да судско поравнање представља двострани уговор, да је као уговор у материјално-правном смислу предвиђен и одредбом чл. 1089. ЗОО-Закона о облигационим односима, те како за ту врсту уговора важе опште одредбе о двостраним односима, могуће је тражити и раскид уговора због неизвршења.
Правилном применом материјалног права, нижестепени судови су одбили тужбени захтев за раскид поравнања због неизвршења.
Судско поравнање је споразум странака о предмету спора којим се окончава парница, па стога судско поравнање има снагу правоснажне судске одлуке и исто представља извршну исправу из чл. 16. Закона о извршном поступку.
Тужилац је у спору за признање права својине склопио поравнање са правним претходником тужене и по том поравнању правни претходник туженог, мајка се обавезала да тужиоцу исплати 750.000 динара са каматом, с тим да 500.000 динара плати најкасније до 6.12.1986. године, а 250.000 динара до 1.4.1987. године као и камату на ове износе.
У року из поравнања исплаћено је 500.000 динара и то 16.12.1986. године, а 25.3.1987. године још 250.000 динара, с тим што је након овога тужилац поднео предлог за извршење преосталог износа који се односи на камату на износ главног дуга из поравнања.
Тачно је да поравнање представља и врсту двостраног уговора, како то предвиђају и одредбе Закона о облигационим односима и истиче тужилац, али за разлику од вансудског поравнања, судско поравнање је и извршна судска одлука, па ово својство судског поравнања искључује могућност његовог раскида због неизвршења.
Оно се може поништити, када се за то стекну законски услови.
Због тога је и неоснован захтев за раскид поравнања због неизвршења, а чињеница због чега није окончан извршни поступак није од утицаја на правну квалификацију закљученог судског поравнања.