| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Датум: 28.01.1999 | Број: Пкж.1040/98 | |
| Абстракт: | |||
Испитујући ову пресуду поводом жалбе јавног тужиоца по службеној дужности у смислу чл. 387. ЗКП а у вези чл. 56. ЗОПП, Виши привредни суд је нашао да се према утврдјеном чињеничном стању у овом предмету и по правилној примени закона има донети друкчија пресуда.Побијаном пресудом окривљени су оглашени одговорним да су поступили противно одредби чл. 20б. Закона о платном промету, јер су 22.12.1997. године НБЈ нетачно пријавили неспорне доспеле новчане обавезе, као и обавезе које нису биле доспеле наведеног дана и то у износу од 200000,00 динара те да су на овај начин учинили привредни преступ за који се оптужују. Према чл. 20б. ст. 1. Закона о платном промету учесници у обавезној компензацији дужни су да НБЈ пријаве неоспорене доспеле обавезе односно потраживања.Према стању у списима овог предмета види се да је окр. правно лице према повериоцу пријавио обавезе у већем износу од 200000,00 динара као и да окр.правно лице није имало доспеле неоспорене обавезе према овом повериоцу у поменутом износу. Код изнетог стања ствари произилази да ове обавезе нису биле доспеле у наведено време одредјено за пријављивање доспелих обавеза у обавезну компензацију.Стога овај суд налази да у оваквој изнетој радњи окривљених нема обележја привредног преступа из чл. 62а. ст. 1. и 2. Закона о платном промету, јер пријалвјивање обавеза које нису доспеле по овом закону није прописано као привредни преступ. Са изнетих разлога, како је првостепени суд у овом случају погрешно применио закон када је окривљене огласио одговорним за наведени привредни преступ, то је Виши привредни суд поводом жалбе јавног тужиоца по службеној дужности побијану пресуду преиначио и окр.ослободио од оптужбе сагласно чл. 350. ст. 1. тач. 1. ЗКП у вези чл. 56. ЗОПП. 011919.