| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 24.03.2005 | Број: Рев.2.1598/04 |
| Абстракт: | |||
У досадашњем поступку је утврђено даје тужиоцу (возачу аутобуса) престао радни однос код туженог решењем генералног директора бр. 1881 од 17.4.2003. године на основу отказа уговора о раду због тога што је учинио тежу повреду радне обавезе из тачке 11. подтачке 1. Уговора о раду (неизвршење и несавесно, неблаговремено и немарно извршење радних задатака и других обавеза).Тужени је покренуо поступак ради давања отказа уговора о раду зато што је тужилац дана 13.3.2003. године у време проглашеног ванредног стања прекршио одлуку о проглашењу дана жалости пуштајући у току вожње касете са народном новокомпонованом музиком.Пре давања отказа тужиоцу је уручено упозорење и после суспензије и поступка тражења мишљења од стране синдиката директор туженог донео је решење о отказу уговора о раду у писменом облику.Првостепени суд је утврдио да тужилац није учинио повреду радне обавезе која му је стављена на терет.Код таквог чињеничног стања правилно је примењено материјално право када је тужбени захтев усвојен и када је одлука послодавца о отказу уговора о раду поништена као незаконита.Наиме, по члану 101. став 1. тачка 3. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 70/01), послодавац може отказати запосленом уговор о раду ако је повредио радну обавезу предвиђену уговором о раду.У конкретном случају између странака је закључен уговор о раду 1.3.2002. године и послодавац се одлучио да таксативно наброји и детаљно уреди област повреде радних обавеза учинивши то у 58 тачака, при чему радње злоупотребе музичких уређаја у возилу нису описане, нити је такво понашање санкционисано као повреда радне обавезе, односно радне дисциплине.Имајући у виду цитирану одредбу по којој је предвидљивост санкције (отказа) битан елеменат одговорности запосленог и неопходан услов за престанак радног односа по вољи послодавца, исправно је становиште нижестепених судова да се у конкретном случају због одсутности услова отказ није могао дати.Но и под условом да је услов предвидљивости испуњен општом нормом која се квалификује као несавесно поступање из подтачке 1. образложење отказа уговора о раду противречи изреци.У образложењу констатује се да су кондуктер и група путника дана 13.3.2003. године у аутобусу слушали само озбиљну музику слабе јачине, да постоји инсталиран касетофон који није фабрички постављен и да је Министарство унутрашњих послова на захтев туженог доставило службену белешку у вези обављеног информативног разговора.Дакле, из образложења не произилази да је тужилац учинио повреду радне обавезе у месту, на време и начин како то произилази из изреке.Подношење кривичне пријаве од стране путника не представља покретање кривичног поступка па су неосновани ревизијски наводи да је учињена повреда радне обавезе због које се могао изрећи отказ уговора о раду, јер су дисциплинска и кривична одговорност одвојене врсте одговорности.До момента правноснажности одлуке о отказу уговора о раду не постоји осуђујућа кривична пресуда којом би парнични суд у смислу члана 12. став 3. раније важећег ЗПП-а био везан.