| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 16.02.2004 | Број: Рев.2.24/01 |
| Абстракт: | |||
Према члану 372. став 1. истог Закона, потраживања повремених давања која доспевају годишње, или у краћим одређеним размацима времена (повремена потраживања), па било да се ради о споредним повременим потраживањима, као што је потраживање камата, било да се ради о таквим повременим потраживањима у којима се исцрпљује само право, као што је потраживање издржавања. застаревају за три године од доспелости сваког појединог давања Општи рок застарелости од 10 година је објективни рок. и по протеку тог рока престаје право повериоца да захтева испуњење обавезе.
Међутим, општи рок застарелости од 10 година, примењује се у свим оним случајевима за које ЗОО или неки други закон, није прописао неки други рок застарелости, што произилази из садржине другог дела цитиране одредбе члана 371. ЗОО Зарада је повремено потраживање које се према члану 46. став 3. Закона о радним односима "Сл.
Гл.
РС" бр. 45/91), исплаћује у роковима утврђеним колективним уговором, а најмање једанпут месечно, и третира се као самостално потраживање.
За доспело повремено потраживање тече према цитираној законској одредби члана 372. став 1. у вези са чланом 371. ЗОО-а. посебан рок застарелости од три године, рачунајући од момента његове доспелости.
Како је потраживање зараде тужилаца остварене у периоду од 1.3. до 15.07.1993. године, доспело 1.09.1993. године, а тужиоци су поднели тужбу 24. 12. 1998. године и 31. 12. 1998. године, потраживање зар де тужилаца је застарело, јер је од доспелости 1.09.1993. године до подношења тужбе, протекло време дуже од три године Наводи ревизије којима се указује да се потраживање тужилаца заснива на правно неоснованом обогаћењу туженог, те да су судови били дужни да примене општи рок застарелости, нису основани.
Наиме, основ из кога потиче право на накнаду зараде, је радни однос, као правна веза између тужилаца као радника и туженог као послодавца, а не као основ обавезе уопште, у смислу РАЗЛОГА обавезивања.
Битни елементи института-стицања без основа, на који се позивају тужиоци, у смислу члана 210. ЗОО-а су одсуство пристанка осиромашеног да на рачун његове имовине дође до увећања имовине обогаћеног (стицаоца), умањење имовине једног лица, увећање имовине другог лица, корелације између умањења и увећања имовине лица и одсуство (непостојање) правног основа.
Како потраживање зараде тужилаца произилази из њиховог радног односа код туженог, дакле ваљаног правног основа, а не у његовом одсуству, то се захтеви тужилаца за исплату неисплаћене зараде не могу сматрати правно неоснованим осиромашењем,односно обогаћењем Застаревање зараде