| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Апелациони суд у Новом Саду | Датум: 12.12.2013 | Број: Гж1. 3203/13 |
| Абстракт: | |||
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Посл. бр. Гж1. 3203/13
Дана: 12.12.2013. године
НОВИ САД
Апелациони суд у Новом Саду, у већу састављеном од судија Мире Тубин Чанак, председника већа, Марије Габрић и Габриеле Миловановић, чланова већа, у правној ствари тужиоца М. М. из Ф., ул. ..... бр. .., кога заступа Б. М., адвокат из Ф., против туженог „Т.-ММ“ Д.О.О. из В., ул........ бр. ...б, ради поништаја решења и накнаде штете, одлучујући о жалби тужиоца против пресуде Основног суда у Новом Саду, пословни број П1.1453/2012 од 01.03.2013. године, на седници већа одржаној дана 12.12.2013. године, донео је
Жалба тужиоца се одбија, пресуда Основног суда у Новом Саду, пословни број П1.1453/2012 од 01.03.2013. године у делу којим је одбијен тужбени захтев тужиоца и делу којим је одбачена тужба, потврђује.
Првостепеном пресудом одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се поништи решење туженог од ....... године о отказу уговора о раду и престанку радног односа тужиоца код туженог, те да се обавеже тужени да у року од 8 дана под претњом извршења врати тужиоца на рад на радно место портира, као и да му на име накнаде штете због изгубљене зараде, коју би тужилац остварио за период од ..... године до ....... године, исплати укупан износ од 464.707,71 динар, са законском затезном каматом од ......... године до исплате, да за тужиоца уплати надлежном државном органу припадајуће доприносе на овако исплаћени новчани износ на име накнаде штете због изгубљене зараде, као и да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка по одлуци суда, све у року од 15 дана, под претњом извршења.
Одбачена је тужба тужиоца у делу који се односи на уплату пореза надлежним државним органима на износ накнаде штете због изгубљене зараде за период од ....... године до ...... године.
Одбијен је приговор туженог о неблаговремености тужбе тужиоца у овој правној ствари.
Благовременом жалбом првостепену пресуду у делу којим је одбијен тужбени захтев и делу којим је одбачена тужба, побија тужилац из свих разлога прописаних одредбом чл. 360. ст. 1. ЗПП-а, као и одлуку о трошковима поступка, са предлогом да овај суд пресуду у побијаном делу преиначи, тужбени захтев усвоји и обавеже туженог да тужиоцу накнади трошкове поступка.
Жалба тужиоца није основана.
Испитујући побијану пресуду у границама разлога наведених у жалби, а пазећи по службеној дужности на битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361. ст. 2. тач. 1, 2, 5, 7. и 9. ЗПП-а и на правилну примену материјалног права, сходно одредби члана 372. ст. 2. ЗПП-а, овај суд налази да је побијана пресуда донета без битних повреда одредаба поступка, да је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно примењено материјално право и одлучено о тужбеном захтеву.
Према утврђењу првостепеног суда тужилац је на основу уговора о раду од ....... године био у радном односу код туженог на неодређено време, на радном месту портира. Дана ....... године, тужени је донео решење којим је тужиоцу отказао уговор о раду, због престанка потребе за његовим радом, услед технолошких, економских и организационих промена, позивајући се на чл. 179. ст. 1. тач. 9. Закона о раду. У овом решењу наведено је да тужиоцу радни однос престаје дана ........ године и да исти на основу чл. 158. Закона о раду има право на отпремнину која износи 37.553,40 динара, као и да ће тужиоцу отпремнина у наведеном износу бити исплаћена у року од 30 дана. Тужени је дана 27.12.2006. године исплатио тужиоцу отпремнину по предметном решењу од ...... године.
На дан доношења решења о отказу уговора о раду од ....... године, тужилац је био одсутан са посла због коришћења годишњег одмора за 2006. годину у трајању од 10 дана, у периоду од ....... године до ....... године и решење о отказу уговора о раду му је уручено када је дошао код туженог, да се јави на посао дана ...... године, што је тужилац потврдио стављањем свог потписа на решење, на место предвиђено за потпис запосленог.
Тужилац је 06.02.2007. године поднео тужбу Општинском суду у Новом Саду, ради поништаја као незаконитог наведеног решења туженог од ...... године, због тога што му тужени није исплатио отпремнину у складу са одредбом чл. 158. ст. 1. Закона о раду, а у овој тужби је постављеним тужбеним захтевом тражио и да се обавеже тужени да га врати на рад, на радно место портира и да му тужени накнади штету због изгубљене зараде са законском затезном каматом, те да уплати за тужиоца надлежним државним органима припадајуће порезе и доприносе на неисплаћене зараде тужиоца.
На основу налаза вештака економско финансијске струке утврђено је да изгубљена зарада тужиоца са обрачунатом законском затезном каматом за спорни период износи укупно 464.707,71 динар.
На основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања првостепени суд је заузео правилно становиште да тужбени захтев за поништај решења о отказу уговора о раду, накнаду штете због изгубљене зараде и уплату припадајућих доприноса на тражене износе на име накнаде штете због изгубљене зараде није основан.
С обзиром да је у првостепеном поступку утврђено да је тужени отпремнину по спорном решењу од ....... године исплатио тужиоцу ....... године, да је тужилац ту исплату примио и задржао и да није имао примедби на садржину спорног решења, већ да је тужбу за поништај као незаконитог решења о отказу уговора о раду поднео тек 06.02.2007. године (након што му је исплаћена отпремнина) управо због тога што му тужени није исплатио отпремнину у року одређеном за исплату спорним решењем, правилан је став првостепеног суда, супротно наводима жалбе, да је неоснован захтев тужбе за поништај решења туженог од ........ године, као незаконитог.
Приликом одлучивања о захтеву тужиоца за поништај спорног решења првостепени суд је узео у обзир одредбе чл. 158. и чл. 179. ст. 1. тач. 9. Закона о раду и правилно нашао да су основани наводи тужиоца да је сходно одредби чл. 158. ст. 1. Закона о раду, којом је прописано да је послодавац дужан да пре отказа уговора о раду, у смислу чл. 179. ст. 1. тач. 9. истог Закона, запосленом исплати отпремнину у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, те да је исплата отпремнине услов престанка радног односа због престанка потребе за радом запосленог, али да само решење о престанку радног односа неће бити ништаво, па самим тим ни незаконито, само из разлога што је исплата отпремнине извршена након датума означеног као моменат престанка радног односа, ако је запослени примио отпремнину пре подношења суду тужбе за поништај решења о престанку радног односа, а што је случај и у предметном спору. Како је тужилац тек након пријема од туженог са закашњењем отпремнине по спорном решењу, поднео тужбу за поништај тог решења, управо из разлога што му тужени није исплатио отпремнину у року одређеном спорним решењем, његов захтев за поништај решења о отказу уговора о раду је неоснован и исти је првостепеном пресудом правилно одбијен.
Истицање тужиоца у жалби да је решење о отказу уговора о раду од ........... године незаконито из разлога што је истим тужиоцу дата погрешна поука о правном леку, не може се прихватити. Ово стога што чињеница да је тужени решењем дао погрешну поуку о правном леку не чини то решење незаконитим, јер је тужилац искористио своје право у прописаном року.
На утврђено чињенично стање, које тужилац наводима жалбе посебно ни не спори, првостепени суд је правилно применио одредбе чл. 179. ст. 1. тач. 9. Закона о раду.
С обзиром да је одбијен захтев тужбе за поништај спорног решења, тужилац нема право ни на тражену накнаду штете због изгубљене зараде, ни на уплату припадајућих доприноса на тражене износе на име накнаде штете због изгубљене зараде од стране туженог, па су правилно првостепеном пресудом одбијени наведени захтеви тужбе. Како у надлежност суда не спада одлучивање о захтеву за уплату пореза, правилно је првостепени суд одбацио тужбу у делу који се односи на уплату пореза.
Тужилац није успео у поступку по жалби, па му стога нису досуђени тражени трошкови жалбеног поступка у износу од 33.000,00 динара, за састав жалбе.
Сагласно изнетом, применом одредбе чл. 375. ЗПП-а, одлучено је као у изреци пресуде.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Мира Тубин Чанак с.р.
зто:
Напомена:
Рев2 920/14 од 19.11.2014 године одбијена као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3203/2013.