| Основ: | Zakon o parničnom postupku | ||
| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Србија: Виши привредни суд | Датум: 08.09.2004 | Број: Пж.6018/04 |
| Абстракт: | |||
Виши суд налази да је дозвољена и основана жалба тужених на решење од 10.06.2004 у делу којим је одбијен као неоснован сам предлог тужених за укидање привремене мере донете решењем од 11.05.2004. У споровима због сметања поседа привремене мере обезбеђења одређују се по службеној дужности и но предлогу странака.
По предлогу странке привремене мере се одређују према одредбама Закона о извршном поступку. Против овог решења увек је дозвољена посебна жалба с тим што слд из важних разлога може одлучити да жалба не задржава извршење решења.
По службеној дужности привремене мере одређују се само према одредбама члана 442. ЗПП и против овог решења није дозвољена посебна жалба. У таквом случају изјављивање редовног правног средства само је одложено до доношења коначне одлуке о главној ствари. с тим да је у описаној ситуацији на нарничном суду биле да одлучује о постављеном предлогу за укидање (стављање ван снаге издате привремене мере.
наиме, у конкретном случају, првостепени суд је, применом одредбе члана 442. ЗПП, донео привремену меру одлучујући по предлогу тужиоца.
У погледу опасности и потребе отклањања некакнадиве штете, у самом предлогу за одређивање привремене мере истакнуто је само то да би се опасност састојала у непрекидном низу настајања судских поступака, превасходно за накнаду штете, обзиром да се друготужени уводи у посао на споркој локацији без икаквог знања и сагласности тужиоца, а којима има искључиво право избора извођача и подизвођача радова, па би оваквим радњама тужених. свакако дошло до изазивања ненадокнадиве штете по тужиоца
На првостепеном суду је било да, уколико странка предложи одређивање конкретне привремене мере, као у конкретном случају, у смислу члана 442. ЗПП, у свему оцени испуњеност услова за одређивање исте такве мере, те одреди и другу врсту привремене мере, уместо оне коју је предложио поверилац, ако је та мера довољна за обезбеђење потраживанл (примерице привремену меру забране сметања увођењем другог извођача), рестриктивно је подводећи под изузетке из члана 442. ЗПП на које суд пази по службеној дужности.
Суд привремену меру одређује по службеној дужности, ако нађе да су испуњени услова за одређивање привремене мере из члана 442. ЗПП, а у изреци се наводи да се иста одређује по службеној дужности. У конкретном случају трговински суд у решењу од 11.05.2004. године и није навео да се привремена мера одређује по службеној дужности, док у потоњем решењу од 10.06.2004. године у делу којим је одбијен предлог за њено укидање није ни дао јасне разлоге за даље трајање одређеног облика (врсте) привремене мере. Следом тога, након саслушања и образложених навода противне странке овде тужених, а поводом њиховог предлога за укидање привремене мере донете позивом на пропис члана 442. ЗПП, првостепени суд је био у обавези да обзиром на последње стање поседа изложи околности због којих је без саслушања противне странке сама мера и одређена, као и да образложи даљу потребу за истом привременом мером. Следом изложеног, како побијано решење у томе делу нема разлога, одлучено је применом одредбе члана 380. тачка 3. ЗПП, као у изреци решења под 3.).