| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Датум: 20.05.1999 | Број: Пж.10455/98 | |
| Абстракт: | |||
Права једне стране кад друга страна не испуни своју уговорну обавезу у двостраним уговорима регулисана су одредбом чл. 124. ЗОО којим је предвидјена могућност да страна која је испунила обавезу захтева од друге стране испуњење обавезе или може раскинути уговор простом изјавом воље.Дејства раскида уговора прописана су одредбом чл. 132. ст. 2. ЗОО на следећи начин: "ако је једна страна извршила уговор потпуно или делимично, има право да јој се врати оно што је дала". Из списа се види да је тужилац тражио извршење уговора - предају робе, да је тужени био сагласан да робу испоручи. Тужилац повлачи тужбу у делу захтева за испоруку робе, медјутим, са повлачењем тужбе се тужени не саглашава.Суд није могао констатовати повлачење тужбе са којим се тужени није сагласио сходно чл. 193. ст. 2. ЗПП већ је о том делу захтева морао мериторно одлучити. Затим, у сиуацији када уговор није раскинут у ставу са одредбом чл. 124. ЗОО није било услова ни за примену чл. 132. ст. 2. ЗОО и усвајање тужбеног захтева у изреци побијане пресуде под И. 012002аã.