Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Драгиша Слијепчевић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Вере Милетић и Владислава Милетића, обоје из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 21. октобра 2010. године, донео је

РЕШЕЊЕ

Одбацује се уставна жалба Вере Милетић и Владислава Милетића изјављена против решења Врховног суда Србије Рев. 2752/08 од 5. фебруара 2009. године и решења Врховног касационог суда Рев. 1138/10 од 22. априла 2010. године.

Образложење

1. Вера Милетић и Владислав Милетић, обоје из Београда, поднели су Уставном суду 13. јула 2010. године уставну жалбу против решења Врховног суда Србије Рев. 2752/08 од 5. фебруара 2009. године и решења Врховног касационог суда Рев. 1138/10 од 22. априла 2010. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и права на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 36. Устава.

У уставној жалби је, између осталог, наведено да је решењем Врховног касационог суда Рев. 1138/10 од 22. априла 2010. године одбачен као недозвољен предлог за понављање ревизионог поступка, са образложењем да је понављање поступка могуће искључиво пред првостепеним и другостепеним судом, сагласно одредбама Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку од 29. децембра 2009. године. Подносиоци уставне жалбе сматрају да наведено ограничење није постојало у моменту подношења предлога за понављање поступка, односно да је Закон о парничном поступку из 2004. године дозвољавао понављање поступка пред било којим вишим судом.

2. Одредбом члана 170. Устава Републике Србије утврђено је да се уставна жалба може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.

Према одредби члана 84. став 1. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', број 109/07), уставна жалба се може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.

3. У поступку предходног испитивања уставне жалбе, Уставни суд је утврдио да је Врховни суд Србије оспореним решењем Рев. 2752/08 од 5. фебруара 2009. године одбацио као недозвољену ревизију тужених, овде подносилаца уставне жалбе, изјављену против пресуде Окружног суда у Београду Гж. 18487/06 од 21. фебруара 2007. године.

Тужени, овде подносиоци уставне жалбе, поднели су 25. марта 2009. године предлог за понављање поступка по ревизији окончаног оспореним решењем Врховног суда Србије.

Врховни касациони суд је оспореним решењем Рев. 1138/10 од 22. априла 2010. године одбацио као недозвољен предлог тужених, овде подносиоца уставне жалбе, за понављање ревизијског поступка.

4. Уставни суд констатује да се под јединственим парничним поступком подразумева поступак који се води пред првостепеним судом, другостепеним судом, као и поступак по ревизији и захтеву за заштиту законитости, под условом да су ова ванредна правна средства дозвољена Законом о праничном поступку и изјављена на начин и под условима прописаним тим законом. Поступак који се води по предлогу за понављање парничног поступка по својој природи не представља саставни део, нити наставак описаног парничног поступка, нити са њим чини јединствену целину.

5. Разматрајући уставну жалбу у делу у коме је оспорено решење Врховног суда Србије Рев. 2752/08 од 5. фебруара 2009. године, Уставни суд је утврдио да је подносилац уставне жалбе оспорено ревизијско решење примио пре 25. марта 2009. године, када је изјавио предлог за понављање ревизијског поступка, а да је уставна жалба поднета 13. јула 2010. године, дакле по истеку рока прописаног одредбом члана 84. става 1. Закона о Уставном суду. Уставни суд је, стога, одбацио уставну жалбу у том делу као неблаговремену, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 2) наведеног Закона.

6. У вези оспореног решења Врховног касационог суда Рев. 1138/10 од 22. априла 2010. године, Уставни суд указује да оспореним актом није одлучивано о правима и обавезама подносилаца уставне жалбе, већ само о томе да ли су испуњене процесне претпоставке за понављање ревизијског поступка. Дакле, оспорено решење Врховног касационог суда Рев. 1138/10 од 22. априла 2010. године, ратионе материае, не представља појединачни акт против кога је, према одредбама Устава и Закона о Уставном суду, дозвољено изјављивање уставне жалбе због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава. Уставни суд је стога уставну жалбу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, јер не постоје Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка.

Подносиоци уставне жалбе нису навели, нити су пружили доказе да је Врховни касациони суд у истоврсној чињеничној и истој правној ситуацији одлучио по предлогу за понављање поступка на другачији начин, што је претпоставка за утврђивање повреде права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава.

У вези истакнуте повреде права на правно средство из члана 36. став 2. Устава, Уставни суд указује да је одредбом члана 55. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 111/09) прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона, окончати по одредбама овог закона. Имајући у виду да је предлог за понављање ревизијског поступка поднет 25. марта 2009. године, а да је оспорено решење Врховног касационог суда Рев. 1138/10 донето 22. априла 2010. године, то се примењује наведеним Законом из 2009. године новелиран члан 429. Закона о парничном поступку који прописује могућност понављања поступка само пред другостепеним судом, а не пред другим вишим судом.

6. На основу изнетог и одредбе члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, решено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Боса Ненадић