| Основ: | Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Врста: | |||
| Sud: | Савезни суд | Датум: 24.05.1989 | Број: НсГ.02/89 |
| Абстракт: | |||
Правни проблем око одређивања накнаде штете за оштећења земљишта.
Често је присутан у судској пракси, а нарочито код оних земљишта која су разним радњама оштећена до те мере да више не могу да се употребљавају за своју намену.
Фактички се ради о таквим оштећењима земљишта која могу да се упореде са пропадањем ствари.
Међутим, о уништењу земљишта не може да се говори због тога што независно од особина и природе оштећења оно и даље постоји, али без одговарајуће употребне вредности.
Код овакве правне и фактичке ситуације одређивање накнаде штете намеће неколико питања при пресуђивању.
Прво, да ли суд треба да одреди накнаду штете у новцу или да наложи успостављање ранијег стања, односно довођење земљишта у стање пре штетног догађаја.
Друго, ако довођење земљишта у првобитно стање није могуће или не постоји друштвена оправданост, тада колики износ новца треба да се одреди.
Треће, каква ће бити правна судбина земљишта за које је плаћена накнада, односно да ли ће штетник моћи да стекне право својине, односно друга права призната прописима.
Закон о облигационим односима у одредбама члана 185. регулисао је питање накнаде штете и то успостављањем ранијег стања и одређивањем накнаде у новцу.
Међутим, постоји низ спечифичности при одређивању накнаде штете код оштећених земљишта и те околности налазу потребу да се донесе начелни став по спорним питањима, са циљем изједначавања судске праксе у земљи.
Пре свега, земљиште је добро од општег интереса и мора да се рационално користи у сагласности са прописаним условима, члан 84. и 86. Устава СФРЈ. Суд код одлучивања по захтеву за обештећење мора да води рачуна и о општем интересу да се сачува употребна вредност земљишта.
Из ових разлога, увек када је у питању општи интерес, накнада штете одредиће се успостављањем ранијег стања, па и тада када трошкови за успостављање ранијег стања превазилазе тржишну цену земљишта.
Код одређивања оваквог става пошло се од тога да износ штете неће бити надмашен само ако се накнада цени у светлу друштвеног интереса.
С обзиром на то да се у судској пракси појављује дилема каква накнада штете треба да се одреди, суд при коначном одлучивању треба да цени све околности случаја.
Питање о експлоатацији и коришћењу земљишта предмет је регулисања појединих закона у републикама као што су они о рударству, земљорадњи, шумарству и други.
У тим посебним законима делимично се решава и питање плаћања обештећења, односно довођења у првобитно стање земљишта применом разних метода.
Из тих разлога унето је у начелни став. да ће се одредити одговарајућа накнада штете ако за поједине случајеве није другачије одређено.
Ако суд наде да накнада треба да се одреди у новцу, у том случају висина ће се утврђивати у износу којим ће оштећени моћи да набави друго одговарајуће земљиште.
То би била тржишна цена оштећеног земљишта.
Међутим, у току поступка за одређивање накнаде штете странке могу да се споразумеју да штетник преузме оштећено земљиште, односно да и даље остане сопственик или да стекне права која признаје закон уколико земљиште пређе у друштвену својину.
Ако не дође до споразума, односно оштећени се не сагласи да штетник има овакво право на земљиште, тада ће се износ одређене накнаде смањити за преосталу тржишну вредност оштећеног земљишта.
Овакав начин одређивања накнаде штете налази потврду у правилима права на обештећење (одштетно право) да оштећени не може да извлачи корист, односно да добије потпуну накнаду и да задржи земљиште које по правилу има некакву вредност самим својим постојањем.
С обзиром на то да се за оштећења земљишта у друштвеној својини примењују посебни прописи за обештећење, нарочито у поступку за експропријацију, заузет начелни став треба по правилу да се примењује код оштећених земљишта на којима постоји право својине.
Начелни став Заједничка седница Савезног суда, Врховних судова и Врховног војног суда од 23. и 24.05.1989 Одређивање накнаде штете за оштећења земљишта
| Дескриптори: | НЕПОКРЕТНОСТ ЗОО187 СТВАР ОДУЗЕТА НА НЕДОЗВОЉЕН НАЧИН ПРОПАЛА УСЛЕД ВИШЕ СИЛЕ; НАКНАДУ У НОВЦУ УМЕСТО ПРОПАЛЕ СТВАРИ; ПРОПАСТ; |