| Основ: | Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 01.01.0001 | Број: пРев.247/96 |
| Абстракт: | |||
Потраживање које потиче из заједничког улагања и финансирања изградње стамбеног објекта застарева у општем року
"Према утврђеном чињеничном стању парничне странке су се налазиле у обвезном односу заснованом на уговору о грађењу који је раскинут писменом изјавом тужиоца-противтуженог од 3. 11. 1998. године.
Утврђено је да је раскид уговора скривио тужени-противтужилац, обзиром да је исти прекорачио уговорене рокове градње.
Вештачењем је установљено да су изведени радови по својој вредности мањи за 70.867,90 ДМ од износа који је уплаћен туженом-противтужиоцу.
Зато је и усвојен тужбени захтев за исплату тог износа у динарској противвредности, а одбијен противтужбени захтев за неисплаћене радове у износу од 284.174,00 ДМ у динарској противвредности.
Неоснована је ревизијска тврдња да је оваква одлука заснована на погрешној примени материјалног права.
Неспорна је чињеница да су парничне странке закључиле уговор о грађењу са клазулом "Кључ у руке". Тај уговор је раскинут изјавом тужиоца-противтуженог од 3. 11. 1998. године, јер тужени-противтужилац није испоштовао уговорене рокове градње.
Вештачењем је утврђено и да је тужилац-противтужени у целости извршио преузете уговорне обавезе.
Зато је правилан закључак нижестепених судова да је тужилац-противтужени сагласно одредби члана 124. ЗОО основано раскинуо спорни уговор.
Налазом и мишљењем вештака утврђено је да је вредност изведених радова до времена раскида уговора мања за 70.867,90 ДМ у односу на уплаћени износ туженог-противтужиоца до тог времена.
Неосновано се ревизијом указује да је извршени обрачун изведених радова неправилан.
Парничне странке су уговориле градњу по систему "Кључ у руке". Та чињеница није спорна, зато се код постојања таквог уговорног односа туженом-противтужиоцу не могу признати потраживања по основу вишка и накнадно изведених радова који нису изричито одобрени од стране тужиоца-противтуженог.
Ово из разлога што је одредбом члана 640. став 2. ЗОО прописано да у том случају уговорна цена обухвата и вредност свих непредвиђених радова и вишкова радова, а искључује утицај мањкова радова на уговорену цену.
Према томе, правно је неутемељен захтев туженог-противтужиоца за исплату изведених радова који нису одобрени од стране тужиоца-противтуженог.
Вештачењем су признати само накнадни радови уговорени посебним уговором парничних странака од 7. 10. 1998. године.
По том основу је у вредност укупно изведених радова урачуната и накнада за те радове у износу од 118.445,00 динара.
Отуда су све примедбе туженог-противтужиоца којима се оспорава правилност обрачуна изведених радова апсолутно неосноване."