| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 16.02.2004 | Број: Пзз.25/01 |
| Абстракт: | |||
Врховни суд Србије налази да се основано у захтеву за заштиту законитости наводи да је решење о одбијању предлога за одређивање привремене мере донето уз битну повреду чл. 354. ст. 2. тач. 14. Закона о парничном поступку коју није отклонило веће истог суда јер нису наведени разлози о одлучним чињеницама.
Привремене мере за обезбеђење неновчаног потраживања регулисане су чл. 254. и 255. Закона о извршном поступку.
Ради обезбеђења неновчаног потраживања, може се одредити привремена мера ако је поверилац учинио вероватним постојање потраживања и опасности којом ће се иначе остварење потраживања осујетити или знатно отежати.
Привремена мера може се одредити кад поверилац учини вероватним да је мера потребна да би се спречила употреба силе или настанак неке надокнадиве штете.
Предложеном привременом мером се тражи спречавање даљег уклањања рекламних паноа и тиме проузроковања штете, јер из списа произилази да је тужилац поставио 250 рекламних паноа на територији града и да је до подношења тужбе наређено уклањање 44 паноа.
Стога код оцене испуњености услова за одређивање привремене мере првостепени суд није имао у виду чл. 255. ЗИП којим је прописано да се ради обезбеђења неновчаног потраживања може одредити свака привремена мера којом се постиже сврха, обезбеђења, што подразумева и забрану туженог да предузима радње које могу нанети ненадокнадиву штету тужиоцу као повериоцу Сем тога, погрешно је становиште суда да би одређивањем привремене мере била угрожена туженикова јавно правна овлашћења.
Ово са разлога, што су тужилац и тужени закључили уговор о постављању рекламних медија на јавним површинама у граду Београду од 11.4. 1995. из чега произилази да је спор настао из класично грађанској правног односа странака.
По том уговору утврђена су права и обавезе и уговор је закључен са роком од 15 година.
Сва ова питања везана за уговор, првостепени суд ће расправити уз главну ствар.
Међутим, када се ради о одређивању привремене мере потребно је утврдити да ли је тужилац као поверилац учинио вероватним да је мера потребна да би се спречила употреба силе или настанак ненадокнадиве штете.
Дакле, потребно је проверити да ли постоје индиције које указују да тужени предузима радње које излазе из оквира уговорног овлашћења и којима би се тужиоцу нанела таква штета Привремена мера ради на неновчаног потраживања