| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 15.12.2002 | Број: Рев.6552/99 |
| Абстракт: | |||
Према утврђеном чињеничном стању отац тужених је 29.5.1985. године продао тужиљи своје право сусвојине у обиму од 1/2 дела на пољопривредном земљишту по уговореној цени о чему су сачинили писмени купопродајни уговор који су потписали, али потписе нису оверили код суда, с тим што је уговор у целини обострано извршен и тужиља се од тада налази у државини спорне непокретности.
Продавац је учинио писмену понуду организацији која се бави пољопривредном производњом која је дописом од 10.7.1985. године известила продавца да не жели да се користи правом прече куповине и да је сагласна да непокретност отуђи другом лицу.
На основу ових утврђених чињеница, и по оцени ревизијског суда, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су у смислу чл. 4. став 4. тада важећег Закона о промету непокретности признали правно дејство предметног уговора о преносу права својине на непокретности, који је закључен у писменој форми, извршен у целини сагласно вољи уговорних страна, а оваквим уговором није повређено право прече куповине нити други друштвени интерес.
По мишљењу Врховног суда Србије после 1.01.1992. године као дана од када се примењује Закон о порезима на имовину ("Сл. гласник РС", бр. 76/91, 20/92, 76/92 и 20/93), може се конвалидирати писмени уговор о промету непокретности коме недостаје прописана форма, иако није плаћен порез на промет непокретности, уколико су за конвалидацију испуњени остали услови прописани у члану 4. Закона о промету непокретности, па због тога није од одлучног значаја чињеница да је плаћен порез на промет непокретности по наведеном уговору будући да су за конвалидацију овог уговора испуњени остали законом прописани услови.