СИРИУС
Судска пракса
https://sirius.rs

Када код оптуженог није постојала намера да мањом вербалном провокацијом изазове напад провоцираног, али је провокација ипак имала за последицу напад на оптуженог, оптужени у даљем току догађаја има право да се позива на нужну одбрану.

Основ: Krivični zakon Jugoslavije Krivični zakon Republike Srbije Zakon o krivičnom postupku
Врста: Судска пракса
Sud: Врховни суд Србије*   Датум: 12.08.2003 Број: Кж.1.433/01
Абстракт:

Оптужени је на основу члана 350. тачка 2. ЗКП-а у вези члана 16. став 1. КЗ СРЈ ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело убиства у покушају из члана 47. став 1. КЗ РС у вези члана 19. КЗ СРЈ, тако што је 22.10.2000. год. покушао да лиши живота оштећеног М. с. налазећи се при том у неотклоњивој стварној заблуди, тако што је при одласку са свадбе-игранке у кући М.П. добацио сведоку Г. П. који је био у друштву са својом девојком "Шта чекаш, лупи јој жваку" да би убрзо после тога сведоци Горан П. и Зоран Р. тражили оптуженог да би се са њим физички обрачунали, па је потом дошло и до сукоба у којем су учествовали сведок Горан П. и његови другови са којима је дошао на игранку, с једне стране, и другови оптуженог са којима је он дошао на игранку, са друге стране, тако да је између ових група дошло до расправе, међусобног гурања, и ударања рукама, те се створила гужва у чему није учествовао оптужени, већ се одмах удаљио са лица места и вратио до куће, где се одржавала игранка и из просторије где се секло печење узео нож који је ставио у десни рукав јакне, а дршку ножа задржао у десној руци и затим се вратио на место догађаја где га је група младића физички напала и тукла, тако што су му пришли речима "Тебе тражимо", тукли га песницама и оборили на земљу где су наставили да га туку и нанели му лаке телесне повреде по глави и леђима, па је оптужени предузимајући меру одбране држећи нож у десној руци замахнуо сечивом и ударио оштећеног који је у том тренутку био у полусавијеном положају налазећи се са његове десне стране у групи младића која га је напала, али прилазећи оптуженом са намером да развади наведену групу младића од оптуженог, при чему је оптужени погрешно сматрао да је нападнут од оштећеног и да је он један од нападача који га туче, при чему је оштећеном нанео тешку телесну повреду опасну по живот, али је захваљујући благовременој лекарској интервенцији спречено наступање смрти.
Имајући у виду утврђено чињенично стање суд је ослободио од оптужбе оптуженог Љ. налазећи да постоје околности које искључују његову кривичну одговорност, јер је оптужени погрешно држао да је противправно нападнут и од оштећеног, али таквог напада није било, тако да се овде ради о тзв. путативној (уображеној) нужној одбрани при чему је искључена кривична одговорност, када се као у овом случају, оптужени, учинилац налазио у неотклоњивој стварној заблуди.
Став је тужиоца да је оптужени изазвао цео догађај и да је морао да избегава даљи сукоб, а он се са ножем вратио на лице места да би се тукао, па је и ударио оштећеног који га није нападао, већ је развађао учеснике сукоба.
По оцени суда догађај се мора посматрати у целини и ако се тако посматра, оптужени је имао право на одбрану, јер се овде не ради о тзв. испровоцираном нападу, када је напад свесно и вољно изазван да би се повредило неко добро нападача.
Овде је после једне мање провокације оптуженог, која је мање-више уобичајена међу младима дошло до озбиљног напада на живот и телесни интегритет оптуженог.
Одбрана оптуженог је критичном приликом била неопходна, јер није постојао ни један други начин да се оптужени одбрани од групе младића, сем употребе ножа, није могао да се спаси бекством, јер се налазио на земљи где га је окружила група младића и тукла и да је оптужени са ножем повредио било ког од учесника тог сукоба који су га физички напали, оборили на земљу и наставили да га туку, сем оштећеног, овде би се радило о нужној одбрани, поготову што оптуженог критичном приликом нико није бранио, нити је он очекивао да га било ко брани, јер су у групи младића који су га тукли сви били старији од његових другова.
Не може се прихватити ни став тужиоца да се оптужени вратио са ножем на лице места да би се тукао, јер он када се и вратио на лице места никога није нападао нити вређао, већ напротив њега напада група младића са којима он чак није пре тога имао ни вербални сукоб, сем са једним од њих а то је сведок Г. па и ту се радило о једној мањој провокацији од стране оптуженог.

Дескриптори: КЗЈ009 Нужна одбрана - неопходна одбрана, истовремени противправни напад КЗС047 Убиство ЗКП350 Ослобађајућа пресуда; Дело није кривично дело; Околности које искључују кривичну одговорност; Није доказано да је учинио дело; КЗЈ019 Покушај; Свршено кривично дело; КЗЈ016 Стварна заблуда