| Основ: | Krivični zakon Republike Srbije Zakon o krivičnom postupku | ||
| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни војни суд | Датум: 11.01.1998 | Број: вКр.23/95 |
| Абстракт: | |||
Основано се жалбом војног тужиоца истиче да је првостепени суд у основи погрешио када је нашао да кривично дело из члана 206. став 3. КЗ Републике Србије не може учинити сведок који даје лажан исказ на записник о саслушању пред истражним судијом, који по захтеву овлашћеног тужиоца, основом члана 155. ЗКП, предузима поједине истражне радње.
Пре свега, овде треба имати у виду шта је заштитни објекат кривичног дела из члана 206. став 3. КЗ Републике Србије и која је сврха предузимања појединих истражних радњи.
Заштитни објект наведеног кривичног дела, као и осталих кривичних дела против правосуђа је правилан ток рада правосудних органа и обезбеђење доношења правилних одлука тих органа.
Сврха предузимања појединих истражних радњи је обезбеђење доказа, који би могли корисно послужити за даље вођење кривичног поступка, ако учинилац кривичног дела буде окривљен.
Када се узме у обзир заштитни објект предметног кривичног дела и сврха предузимања појединих истражних радњи, тада се долази до закључка да сведок може учинити кривично дело из члана 206. став 3. КЗ Републике Србије, и приликом давања исказа у поступку предузимања појединих истражних радњи.
При овоме треба имати у виду да записник о саслушању сведока, ако је сведок прописно упозорен у смислу одредби члана 229. и 231. ЗКП, представља доказ на основу кога првостепени органи доносе одговарајућу одлуку.
Ако је тај исказ лажан, то не значи ништа друго, осим да се на тај начин онемогућавају правосудни органи да у кривичном поступку утврде материјалну истину.
Сведоци који истражни судија саслушава у процесу предузимања појединих истражних радњи не разликују се у било чему од сведока који се саслушавају након доношења решења о спровођењу истраге (када је учинилац кривичног дела познат). То значи да и ове сведоке истражни судија, пре саслушања, упозорава да давање лажног исказа представља кривичног дело.
На овај начин се заправо долази до закључка да се појам "кривични поступак" из одредбе члана 206. став 3. КЗ Републике Србије односи и на исказ сведока који је дат у поступку предузимања појединих или одређених истражних радњи.
Због тога је правно схватање, које је у побијаном решењу, изнео првостепени суд у очитој супротности и са природом кривичног дела давања лажног исказа, као и са процесним одредбама из члана 155. и 156. ЗКП. Врховни војни суд, вКр.23/95 од 21.04.1995
| Дескриптори: | Давање лажног исказа - Лажно сведочење КЗС206 Давање лажног исказа - Лажно сведочење ЗКП155 Поједине истражне радње; Непознат учинилац кривичног дела; ЗКП229 Сведок није дужан да одговара на поједина питања; Право да не сведочи |